Iako se u Zdravstvenom centru Vranje pružaju sve vrste zdravstvenih usluga i edukacija u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem osoba sa invaliditetom (OSI), praksa pokazuje da dostupnost ovih usluga nije uvek jednostavna. Formalnih prepreka nema, ali individualne okolnosti, poput fizičkih barijera ili zdravstvenog stanja, i dalje otežavaju pristup.
Prilagođeno seksualno obrazovanje i prevencija SPB
Prema iskustvu stručnjaka iz Vranja, seksualno obrazovanje prilagođeno osobama sa invaliditetom nije dovoljno dostupno u Pčinjskom okrugu. Iako postoji saradnja sa edukatorima i lokalnim organizacijama, informisanost o prevenciji seksualno prenosivih bolesti značajno varira, pojedine osobe dobijaju adekvatne informacije, dok mnoge ostaju delimično ili nedovoljno informisane.
Zdravstveni centar Vranje tesno sarađuje sa Zavodom za javno zdravlje i udruženjima osoba sa invaliditetom, organizujući radionice, predavanja i grupni rad na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Ipak, stručnjaci ističu potrebu za kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika o pristupu i komunikaciji sa osobama sa invaliditetom.
Primer dobre prakse – memorandum o saradnji i organizovani preventivni pregledi
Jedan od najznačajnijih koraka u unapređenju dostupnosti usluga bilo je potpisivanje Memoranduma o saradnji između Zdravstvenog centra Vranje, Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo i Udruženja osoba sa invaliditetom. Ovim dokumentom definisana je organizacija pristupačnih i besplatnih ginekoloških pregleda i pregleda dojki za žene sa invaliditetom.
Posebno važna mera bila je ponovna upotreba hidrauličnog ginekološkog stola, koji omogućava pregled žena sa težim oblicima invaliditeta. Pregledi se organizuju vikendom, bez uputa, bez čekanja u hodnicima, u manjim grupama do pet žena, što omogućava veću sigurnost, privatnost i komfor.
Statistika sa terena jasno pokazuje značaj ovakvih aktivnosti – u prve tri akcije preventivnih pregleda učestvovalo je devet žena, a kod više od polovine (55,5%) otkrivene su promene koje zahtevaju dalju specijalističku obradu.
Glas žena – zašto pristupačnost znači život
Iskustva žena sa invaliditetom najbolje oslikavaju koliko je važna dobra organizacija:
„Da nije ovih organizovanih pregleda, pitanje je kada bih došla. Nemamo snage da čekamo u redu, a ponekad ni na zakazan pregled ne možemo da stignemo.“ „Osećam se sigurno jer nema gužve, nema uputa, sve ide brzo i organizovano.“
Ovi komentari pokazuju da pored same medicinske usluge, empatija i prilagođena logistika imaju ključnu ulogu. Usluge koje su vremenski, prostorno i organizaciono usklađene sa mogućnostima osoba sa invaliditetom često znače razliku između brige i zapostavljenog zdravlja.
Potrebe i preporuke za budućnost
Iako primer iz Vranja predstavlja ohrabrujući pomak, stručnjaci ističu da je potrebno nastaviti sa razvojem pristupačnog zdravstvenog sistema kroz sledeće mere:
rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja i ugradnju lifta,
potpisivanje novih memoranduma za širenje usluga,
redovne edukacije zdravstvenih radnika o radu sa osobama sa invaliditetom,
jačanje saradnje između zdravstvenih institucija, udruženja i lokalne samouprave.
U Pčinjskom okrugu već postoji čvrsta osnova za razvoj inkluzivnog zdravstva. Da bi ono postalo održivo, neophodno je da se dobri modeli, poput organizovanih preventivnih pregleda u Vranju, sistemski podrže i prošire na sve opštine juga Srbije.
Ministar Tončev ugostio je studente koji učestvuju na drugom Sajmu studentskih kompanija iz nerazvijenih opština, gde su mladi preduzetnici iz različitih delova Srbije predstavili svoje ideje, proizvode i projekte. Ovaj događaj pokazuje da talenat, kreativnost i inicijativa mogu da se razvijaju svuda, posebno kada postoji podrška i vera u mlade.
„Kao neko ko se duži niz godina bavi preduzetništvom, razumem važnost prve podrške i prilike da se mladima stvore mogućnosti za profesionalni rast“, ističe ministar Tončev.
Kabinet za razvoj nerazvijenih opština pruža podršku ovakvim inicijativama, motivišući mlade da svoje ideje pretvore u dela i veruju u budućnost svojih sredina.
Sajam funkcioniše kao škola kreativnosti, hrabrosti i samopouzdanja, potvrđujući da Srbija ima talentovane mlade ljude koji zaslužuju svaku podršku.
Od 1. oktobra 2025. godine Elektroprivreda Srbije (EPS) primenjuje novi način obračuna tarifnog elementa „aktivna snaga“, odnosno tarife „obračunska snaga“ i „prekoračena snaga“. Promena je uvedena u skladu sa novom Metodologijom za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje i odlukom o regulisanoj ceni struje.
Do sada se tarifa „obračunska snaga“ određivala prema stvarno izmerenoj mesečnoj maksimalnoj aktivnoj snazi, ali samo ako ta snaga nije prelazila vrednost odobrenu rešenjem o priključenju. Prema novim pravilima, obračun se više ne zasniva na izmerenoj, već na odobrenoj snazi, onoj koja je definisana u dokumentaciji o priključenju objekta na mrežu. To praktično znači da korisnici koji troše manje električne energije od odobrene snage mogu dobijati veće račune nego ranije.
Ukoliko potrošač u nekom mesecu premaši odobrenu snagu, EPS će primenjivati dve tarife – „obračunsku snagu“ na iznos odobrene snage i „prekoračenu snagu“ na razliku između izmerene mesečne maksimalne i odobrene snage. Na taj način prekoračenje odobrene snage donosi dodatne troškove.
EPS podseća građane i firme da, ukoliko smatraju da im je odobrena snaga veća od stvarnih potreba, mogu zatražiti trajno smanjenje odobrene snage. Zahtev se podnosi operatoru distributivnog sistema – Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd, na obrascu dostupnom na sajtu elektrodistribucija.rs. Putanja je: Usluge → Postupak priključenja objekata na DSEE → Postupak priključenja van objedinjene procedure → Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje za promenu snage.
Popunjen zahtev, uz dokaz o identitetu i imovinsko-pravnim odnosima, dostavlja se pisarnici nadležnog ogranka Elektrodistribucije Srbije. Za dodatne informacije građani se mogu obratiti na imejl odobrena.snaga@ods.rs ili kontaktirati nadležnu službu EPS AD Beograd.
U svetu gde senke trgovine ljudima bacaju svoje mračne tragove, priče o preživljavanju postaju svedočanstva hrabrosti i otpora.
U srcu jedne takve priče, stoji mlada žena, čije je ime skriveno radi njene zaštite, a čija je sudbina postala simbol borbe za pravdu i opstanak.
Bojana Nakić, predstavnica UG Atina i voditeljka slučaja, svedoči o užasima kroz koje je žrtva prošla, od primarne do sekundarne viktimizacije, u nastojanju da se pravda zadovolji. „Sudski proces je trajao dve i po godine“, počinje Bojana svoju priču, „Atina se uključila kada je Centar za zaštitu žrtava dao status žrtve, to jest kada je identifikovao žrtvu.“
Odmah nakon identifikacije, organizovana je konferencija slučaja u Centru za socijalni rad, sa ciljem urgentnog zbrinjavanja. Žrtva je bila u jako lošem psihičkom stanju, zdravlje joj je bilo bitno narušeno. Uspostavljanje komunikacije i priprema za sudski proces bili su izuzetno teški.
Profesionalci su bili uz žrtvu sve vreme. Vodeći slučaj iz Atine pružala je različite vrste podrške: psihološko savetovanje, ekonomsko osnaživanje, materijalna pomoć i smeštaj.
„Učestvovala je u procesu i to nažalost, više puta. Malo je reći da je to bio klasičan primer sekundarne viktimizacije,“ ističe Bojana Nakić, sećajući se sudskog procesa. Žrtva je imala status posebno zaštićenog svedoka, ali je tokom ročišta dobijala pretnje od članova porodice i poznanika optuženih. Novinari su izveštavali o njenoj katarzi, detaljno opisujući eksploataciju, koja je uključivala seksualne i radne oblike zlostavljanja.
Žrtvu je odgajila baka, koja je bila prisutna na svim ročištima. Muka, bol, suze i patnja koju je preživela tokom suđenja bili su neopisivi i neljudski.
Mlada žena je vrbovana preko interneta, javila se na oglas za posao i dospela u ruke trgovaca ljudima. Doživela je brojne traume tokom eksploatacije, vođena je na raznim mestima i nuđena za novac.
Epilog ovog slučaja je pravosnažna osuda muškaraca i žena optuženih za krivično delo trgovine ljudima, sa ukupnom kaznom od preko 50 godina. Optuženi su trenutno na izdržavanju kazne.
Žrtva i dalje živi uz podršku profesionalaca, preživela je pakao, ali i dalje dobija konstantne pretnje od poznanika iz kruga optuženih.
„Multisektorskom saradnjom je ovaj slučaj u delu procesuiranja i privođenja pravdi dao dobre rezultate,“ zaključuje Bojana Nakić, naglašavajući značaj maksimalnog zalaganja profesionalaca i pojedinaca u ovom slučaju.
U vezi sa ovim slučajem, UG Atina se oglasila na svom sajtu u tekstu pod nazivom: „Kada mediji zaborave etiku, žrtve ponovo stradaju“.
Početkom oktobra, Knauf Insulation Srbija organizovao je simboličnu akciju donacija u osnovnim školama u Surdulici, s ciljem da obraduje učenike prvog razreda i njihove škole.
U okviru inicijative, pripremljeni su pokloni za oko 170 mladih učenika, termos flaše i mini enciklopedije, kao znak pažnje i podrške na početku nove školske godine. Za časove fizičkog vaspitanja školi su donirani i kompleti lopti za odbojku i košarku.
„Od malih nogu učimo decu da su zdravlje, fizička aktivnost i obrazovanje dobitna kombinacija“, ističu iz kompanije.
Ova inicijativa deo je kontinuirane posvećenosti Knauf Insulation Srbija razvoju zajednice u kojoj posluje. Kompanija se zahvaljuje školama koje su prihvatile poklone i pomogle da mališani u Surdulici dobiju lep početak nove školske godine.
