Problem prosjačenja u Vranju, koji se uglavnom vezuje za pripadnike romske populacije, prisutan je u različitim starosnim strukturama, uključujući decu, odrasle, stare, muškarce i žene.
Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju godinama unazad ukazuje na ovaj problem, pre svega zato što je vidljiv. Prosjačenje je prisutno u samom centru grada, na prostoru oko Saborne crkve, ali i na parkinzima kod velikih marketa.
Potpredsednica Udruženja Romkinja „Sastipe“ u Vranju, Tereza Šainović, kao i mlade aktivistkinje iz romskih naselja u Vranju pripadaju zajedničkoj Romskoj ženskoj mreži Srbije.
Misija Udruženja Romkinja „Sastipe“ čini osnažena romska žena i osnažena romska porodica, vidljivost ženskih romskih prava, prava na obrazovanje, slobodno biranje partnera, zapošljavanje, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, kao i rad namenjen unapređenju pozicije Romkinja i njene porodice u društvu.
„Naš rad se odvija na terenu kroz radionice, a zavisno od projekta organizujemo i razne preventivne preglede za žene“, ističe Tereza Šainović i dodaje: „Teme naših radionica su raznolike, vezane za ženu, njen položaj u porodici, u široj zajednici, odnosi u koje stupa tokom života, zdravlje žene psihičko i fizičko, kao i sva druga pitanja koja ženu interesuju, a nametnu se kao interesantna u toku druženja. Poseban fokus su nam devojčice i devojke, u cilju sprečavanja ranih i prinudnih brakova i njihovom obrazovanju.“
Udruženje Romkinja „Sastipe“ svesno je da problem prosjačenja u Vranju postoji, da je povezan sa problemom neidentifikovanog rodno zasnovanog nasilja, ali i da postoji bojazan da se u njemu kriju razni vidovi mogućeg iskorišćavanja:
„Jedna od bitnih tema jeste i prosjačenje romske dece, a neretko i žena koje svakodnevno viđamo u gradu. Ta deca potiču iz najugroženijih romskih porodica i to im je postalo svakodnevnica i jedini način da dođu do džeparca koji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede.
Žene takođe na taj način obezbeđuju sebi i svojoj porodici obrok za taj dan. One to vide kao jedinu mogućnost zarade, jer niko neće da primi takvu ženu u svojoj kući da im čisti, ili da se zaposli negde. One su najčešće i žrtve nasilja u porodici“, ukazuje na problem Tereza Šainović.
„Razgovaramo sa roditeljima i sa tom decom, ali žalosno je koliko siromaštvo gura čoveka ispod ruba dostojanstva. Teško je naterati čoveka na nešto koji danas nema za hleb…“, zaključuje Tereza.
S druge strane, Danijela Milosavljević, koja je kao većnica u gradskoj vladi zadužena za ovaj resor, ističe da je lokalna samouprava uspela da se organizuje u vezi sa prosjačenjem, da sačini takozvane mini mobilne timove, gde u saradnji sa pripadnicima Policijske uprave Vranje, Višim javnim tužilaštvom i Centrom za socijalni rad, na terenu organizovano pristupaju intervenciji i rešavanju ovog problema, gde se nakon primarnog pristupa, u skladu sa svakim od pojedinačnih slučajeva, dogovaraju se tokovi potrebnih mera, kao što su, na primer, pojačan nadzor porodice od strane Centra za socijalni rad ili druge primerene mere u zavisnosti od konkretne situacije.
