Udruženje Romkinja – Sastipe, sa sedištem u Vranju, predstavlja zajednicu Romkinja koje su liderke u borbi za vidljivost, informisanost, osnaživanje i ravnopravnost Romkinja u društvu. Njihov cilj je uticaj na javne politike i edukacija Romkinja.
Udruženje postoji od 2003. godine i prvenstveno se bavi očuvanjem reproduktivnog zdravlja Romkinja, kao i celokupnog zdravlja žena iz romske populacije. Takođe, bavi se problemom dečjih brakova, ističući da dečji brakovi nisu romska tradicija.
U udruženju su žene Romkinje koje uključuju i devojčice Romkinje koje pohađaju srednju školu u Vranju. Edukovani tim žena Romkinja ima za cilj podizanje svesti o ovom problemu među mladim Romkinjama, ne samo o zdravlju, već i o rodnoj ravnopravnosti i političkoj participaciji Romkinja.
Istraživanja sprovedena u 30 lokalnih sredina u Srbiji na temu ranih brakova kod Roma pokazala su napredak. Žene Romkinje su sada vidljivije, a u svakom gradu se bar po jedna devojčica spasi ranog braka zahvaljujući proaktivnom radu članica udruženja Sastipe, u saradnji sa Romskom ženskom mrežom. Rezultat je 30 devojčica spašenih od potencijalne prodaje ili stupanja u dečji brak.
„Da do svega ovoga ne bi došlo, neophodno je da se mlade devojčice Romkinje obrazuju, jer obrazovanje je ključno za njihovo pravilno odrastanje i sazrevanje i sam život, na kraju,“ napominje Olivera Kurtić.
„Unazad tri godine desio se slučaj da se maloletna Romkinja koja je iz Nemačke došla na leto kod rođaka, bez znanja roditelja ‘uda’ to jest ‘zavede’, prebegne za takođe maloletnog dečaka ovdašnje romske porodice. Roditelji devojčice su odmah o ovom događaju sa kojim se nisu slagali obavestili pripadnike PU Vranje, Centra za socijalni rad, ali nisu uspeli da vrate svoje dete u porodicu što niije bilo zadugo. Epilog ove priče je maloletnička trudnoća, rodila se devojčica i ovo dvoje mladih sa devojčicom su zajedno otišli za Nemačku gde trenutno žive sa porodicom mlade.
Bez obzira što dečji brakovi nisu tradicija, takozvani ‘Kult nevinosti’ je itekako i dalje jak i prisutan kod pripadnika Romska populacije i on znači da se traži da devojka nevina ‘uđe u brak’ te se otuda dešava da mladi maloletni partneri upravo zbog ulaska u preveremene seksualne odnose rezultiraju sklapanjem brakova među njima i maloletničkim trudnoćama,“ ilustrativno objašnjava Olivera na konkretnom primeru sadašnju situaciju u Romskoj zajednici koja izilazi iz okvira naše zemlje.
„Ženska Romska mreža Srbije, koja okuplja 30 udruženja iz različitih lokalnih samouprava Srbije nastoji pre svega, da preventivno deluje: da spreči maloletničke brakove, a ne da se kasnije suočava i brine o neminovnim posledicama. U tom smislu radi se edukacija sa mladima, sa devojčicama ali i sa dečacima i sa njihovim roditeljima kako bi se sprečio ovaj društveni problem,“ ističe Olivera Kurtić i dodaje:
„Uglavnom ne izostaje dobra reakcija u porodicama kada se ide na teren i kada se ulazi u Romske kuće. Pristup je osiguran i ljudi imaju više poverenja u Rome kada se odluče da se edukuju.“
Trenutno je u izradi Akcioni plan za Rome i Romkinje od 2025-2030. godine, gde će akcenat prevencije biti na sprečavanju dečjih brakova i trgovine ljudima.
Od 25. do 28. novembra, Olivera Kurtić će učestvovati na regionalnoj konferenciji Romkinja u Zagrebu, gde će razmeniti iskustva sa 50 učesnica skupa iz regiona na temu dečjih i ranih brakova kod Roma.
Lokalna samouprava se trudi da uključi mlade Rome u aktivnosti Kancelarije za mlade, kao i u kreiranje politika koje se tiču mladih.
„Vrlo malo je pripadnika romske populacije koji su uključeni u rad Kancelarije za mlade, osmišljene su nove aktivnosti za njihovo privlačenje i to se odnosi na mlade od 15 do 30 godina i stalno radimo na tome. Za sada nismo zadovoljni odzivom ali je predstavnica Romske populacije jedna od članica Radne grupe za izradu novog strateškog dokumenta za mlade koji je u toku.
Radi se o Programu unapređenja položaja mladih za vremenski period od 2026-2028. godine koji će takođe, kao i prethodni ovakav dokument imati komponentu vezanu za proaktivnu borbu protiv trgovine ljudima u svim njenim segmentima,“ naglasio je Luka Trajković, koordinator Kancelarije za mlade Grada Vranja.
Danijela Milosavljević ispred Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima Vranje je nakon sastanka Lokalne mreže i Romske ženske mreže Srbije u Vranju, meseca aprila ove godine istakla da su maloletnički brakovi i prinudna udaja i dalje razlog za pojačane aktivnosti u smislu prevencije.
Rani brakovi nisu romska tradicija, istakla je Danijela Milosavljević, koja je i nadležna gradska većnica za socijalni resor u Gradu Vranju, a najčešći uzrok za ranu udaju je siromaštvo ili nedostatak obrazovanja. Važno je razgovarati o ovoj temi i podići svest o problemu, kao i ukazati na posledice.
„Zbog toga je jedna od bitnih uloga Lokalnog tima i dalje na prevenciji, gde zaista postižemo značajan uspeh,“ rekla je koordinatorka Lokalnog antitrafiking tima Danijela Milosavljević.
Grad Vranje je pre nekoliko godina imao slučaj „dogovorenog braka“, a bilo je i situacija gde su devojčice prerano stupale u brak. Zbog toga se i dalje beleži značajan broj maloletničkih trudnoća kod Romkinja.
