Jedan trenutak neopreza, skok u bazen sa samo 17 godina, zauvek je promenio život Srđana Trajkovića iz Vranja.
Povreda vratnog dela kičme ostavila ga je u invalidskim kolicima, ali ga nije zaustavila. Naprotiv, posle duge rehabilitacije, tišine i borbe sa sopstvenim mislima, Srđan je odlučio da svom iskustvu da smisao: osnovao je Udruženje osoba sa paraplegijom u Vranju.
Danas, Srđan govori mirno, ali svaka reč nosi težinu iskustva.
„Kad se osvrnem na taj dan, prvo osetim tugu… ali onda se setim da čoveka održava ono što nosi u sebi. Mene je održala vera. Kad razmišljate negativno, to vam se vraća. Zato guram dalje, i kad čujem da je neko mlad povredio kičmu, samo se zapitam kako će da izdrži sve to. Ali mora se, samo uporno“, kaže.
Njegove misli često se vraćaju na ono što većina ljudi uzima zdravo za gotovo.
„Sreća je kad čovek ustane i kad mu je porodica živa i zdrava. Uveče zamolite Boga da se ujutru probudite. To je najveći dar“, poručuje. Otkriva i svoju najveću želju, onu zbog koje mu glas na trenutak zadrhti: „Da imam dete. Da zagrlim jednu devojčicu… Posle toga mi ništa ne bi bilo teško.“
Srđanova životna borba dobila je širi smisao kada je osnovao udruženje koje danas okuplja osobe sa povredama kičmene moždine iz celog Pčinjskog okruga.
„Okupljamo se, proslavljamo rođendane, držimo Skupštinu, obeležavamo 3. decembar. Nas četrdesetak sa porodicama sednemo, postavimo sto i budemo zajedno. Čak smo jednom članu organizovali i venčanje“, priča Srđan, kroz osmeh koji otkriva koliko mu zajedništvo znači.
Ističe i da osobe sa invaliditetom najčešće ne traže mnogo, ali im mali gestovi mogu promeniti dan.
„Mi nemamo šta da delimo. Osobama sa invaliditetom treba samo malo pažnje, kao i svakome. Uvek kažem, mi više ljubavi dajemo nego što dobijamo“, poručuje Trajković, koga Vranjanci znaju kao Kelenka.
Dodaje i da udruženja u gradu izuzetno dobro sarađuju, od gluvih i nagluvih, preko slepih i slabovidih, do osoba sa mentalnim poteškoćama i ratnih veterana. „Nikada nismo imali problem. Kad se radi lokalni akcioni plan, svi smo za istim stolom.“
Priča Srđana Trajkovića nije priča o nesreći, već o istrajnosti, veri i životu uprkos svemu. Podseća da se nesreća dogodi za „dve sekunde“, ali nada i ljubav nemaju rok trajanja.
Ako nešto ostaje da se doda nakon svih njegovih reči, to je jednostavna poruka: Život se voli tek kada naučimo da volimo jedni druge.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice (CIRS) pokrenuo je projekat „Tišina nije rešenje: Žene protiv nasilja“, uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
Nasilje nad ženama jedno je od najrasprostranjenijih, ali i najtežih oblika kršenja ljudskih prava. U Surdulici, gde socijalni i ekonomski izazovi dodatno opterećuju život zajednice, ovaj problem je posebno izražen. Mnoge žene ostaju same u svom bolu, uplašene, obeshrabrene i bez prave podrške.
Upravo zato nastaje dokumentarni film koji će doneti stvarne, iskrene i hrabre ispovesti žena koje su prošle kroz različite oblike nasilja. Njihovi glasovi, dugo utišani, sada postaju centralni deo jedne snažne priče. Film će prikazati ne samo bol i borbu, već i trenutke nade, oporavka i ponovnog pronalaženja pravog puta.
Projekat ima za cilj ne samo da podigne svest javnosti, već i da ohrabri žrtve da prekinu ćutanje i potraže pomoć. Kroz javnu projekciju, kao i predstavljanje na onlajn platformama, film će naći svoj put do šire zajednice, stvarajući prostor za dijalog, razumevanje i promenu.
Ovaj projekat podseća da je borba protiv nasilja zajednička odgovornost porodice, institucija, medija i čitave zajednice. Samo otvoren razgovor i međusobna podrška mogu pomoći da se razbije tišina koja okružuje nasilje i da se stvori bezbedno okruženje u kojem će svaka žena imati pravo na dostojanstven i miran život.
Pokretanjem ovakvih inicijativa, Surdulica postaje primer zajednice koja se ne plaši da govori o teškim temama, već ih prepoznaje i rešava kroz empatiju i solidarnost. Film i cela kampanja šalju snažnu poruku, da promena počinje od svakog od nas i da nijedna žena nikada ne sme ostati sama pred nasiljem.
„Tišina nije rešenje: Žene protiv nasilja“ nije samo film, to je poziv svakoj ženi da zna da nije sama, i poziv svakom članu zajednice da preuzme odgovornost u borbi protiv nasilja.
„Ovaj projekat podržan je od strane Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Kabineta.“
Stariju ženu koja se izgubila u okolini svog sela kod Surdulice dok je čuvala koze, pronašla je Gorska služba spasavanja iz Niša. Iako je poznavala teren, zbog magle, mraka i kiše nije uspela sama da se vrati kući.
“Po njenoj pribranosti, otprilike je opisala teren i mi smo analizirali mape, procenili gde je na terenu ta lokacija, prošli kroz šumu, kroz udolinu gde bi mogla da bude. Na svu sreću u drugom pokušaju, u drugoj udolini, bila je baka tu, čula je naš glas, dozivala nas, došli smo do nje. Bila je blago prehlađena, mokra, ali super duhom, sačuvala je duh. Koze su bile pored nje, mi smo je evakuisali”, kaže Stefan Ilić iz GSS Niš za Blic.
Spasioci upozoravaju da se po nepristupačnom terenu lako zaluta, a žurba i klizavi putevi mogu dovesti i do povreda. Savetuju da uvek obavestimo ukućane o planu kretanja, nosimo dovoljno hrane i vode, kao i odgovarajuću odeću.
Iako se u Zdravstvenom centru Vranje pružaju sve vrste zdravstvenih usluga i edukacija u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem osoba sa invaliditetom (OSI), praksa pokazuje da dostupnost ovih usluga nije uvek jednostavna. Formalnih prepreka nema, ali individualne okolnosti, poput fizičkih barijera ili zdravstvenog stanja, i dalje otežavaju pristup.
Prilagođeno seksualno obrazovanje i prevencija SPB
Prema iskustvu stručnjaka iz Vranja, seksualno obrazovanje prilagođeno osobama sa invaliditetom nije dovoljno dostupno u Pčinjskom okrugu. Iako postoji saradnja sa edukatorima i lokalnim organizacijama, informisanost o prevenciji seksualno prenosivih bolesti značajno varira, pojedine osobe dobijaju adekvatne informacije, dok mnoge ostaju delimično ili nedovoljno informisane.
Zdravstveni centar Vranje tesno sarađuje sa Zavodom za javno zdravlje i udruženjima osoba sa invaliditetom, organizujući radionice, predavanja i grupni rad na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Ipak, stručnjaci ističu potrebu za kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika o pristupu i komunikaciji sa osobama sa invaliditetom.
Primer dobre prakse – memorandum o saradnji i organizovani preventivni pregledi
Jedan od najznačajnijih koraka u unapređenju dostupnosti usluga bilo je potpisivanje Memoranduma o saradnji između Zdravstvenog centra Vranje, Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo i Udruženja osoba sa invaliditetom. Ovim dokumentom definisana je organizacija pristupačnih i besplatnih ginekoloških pregleda i pregleda dojki za žene sa invaliditetom.
Posebno važna mera bila je ponovna upotreba hidrauličnog ginekološkog stola, koji omogućava pregled žena sa težim oblicima invaliditeta. Pregledi se organizuju vikendom, bez uputa, bez čekanja u hodnicima, u manjim grupama do pet žena, što omogućava veću sigurnost, privatnost i komfor.
Statistika sa terena jasno pokazuje značaj ovakvih aktivnosti – u prve tri akcije preventivnih pregleda učestvovalo je devet žena, a kod više od polovine (55,5%) otkrivene su promene koje zahtevaju dalju specijalističku obradu.
Glas žena – zašto pristupačnost znači život
Iskustva žena sa invaliditetom najbolje oslikavaju koliko je važna dobra organizacija:
„Da nije ovih organizovanih pregleda, pitanje je kada bih došla. Nemamo snage da čekamo u redu, a ponekad ni na zakazan pregled ne možemo da stignemo.“ „Osećam se sigurno jer nema gužve, nema uputa, sve ide brzo i organizovano.“
Ovi komentari pokazuju da pored same medicinske usluge, empatija i prilagođena logistika imaju ključnu ulogu. Usluge koje su vremenski, prostorno i organizaciono usklađene sa mogućnostima osoba sa invaliditetom često znače razliku između brige i zapostavljenog zdravlja.
Potrebe i preporuke za budućnost
Iako primer iz Vranja predstavlja ohrabrujući pomak, stručnjaci ističu da je potrebno nastaviti sa razvojem pristupačnog zdravstvenog sistema kroz sledeće mere:
rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja i ugradnju lifta,
potpisivanje novih memoranduma za širenje usluga,
redovne edukacije zdravstvenih radnika o radu sa osobama sa invaliditetom,
jačanje saradnje između zdravstvenih institucija, udruženja i lokalne samouprave.
U Pčinjskom okrugu već postoji čvrsta osnova za razvoj inkluzivnog zdravstva. Da bi ono postalo održivo, neophodno je da se dobri modeli, poput organizovanih preventivnih pregleda u Vranju, sistemski podrže i prošire na sve opštine juga Srbije.
Ministar Tončev ugostio je studente koji učestvuju na drugom Sajmu studentskih kompanija iz nerazvijenih opština, gde su mladi preduzetnici iz različitih delova Srbije predstavili svoje ideje, proizvode i projekte. Ovaj događaj pokazuje da talenat, kreativnost i inicijativa mogu da se razvijaju svuda, posebno kada postoji podrška i vera u mlade.
„Kao neko ko se duži niz godina bavi preduzetništvom, razumem važnost prve podrške i prilike da se mladima stvore mogućnosti za profesionalni rast“, ističe ministar Tončev.
Kabinet za razvoj nerazvijenih opština pruža podršku ovakvim inicijativama, motivišući mlade da svoje ideje pretvore u dela i veruju u budućnost svojih sredina.
Sajam funkcioniše kao škola kreativnosti, hrabrosti i samopouzdanja, potvrđujući da Srbija ima talentovane mlade ljude koji zaslužuju svaku podršku.
