Iako se u Zdravstvenom centru Vranje pružaju sve vrste zdravstvenih usluga i edukacija u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem osoba sa invaliditetom (OSI), praksa pokazuje da dostupnost ovih usluga nije uvek jednostavna. Formalnih prepreka nema, ali individualne okolnosti, poput fizičkih barijera ili zdravstvenog stanja, i dalje otežavaju pristup.
Prilagođeno seksualno obrazovanje i prevencija SPB
Prema iskustvu stručnjaka iz Vranja, seksualno obrazovanje prilagođeno osobama sa invaliditetom nije dovoljno dostupno u Pčinjskom okrugu. Iako postoji saradnja sa edukatorima i lokalnim organizacijama, informisanost o prevenciji seksualno prenosivih bolesti značajno varira, pojedine osobe dobijaju adekvatne informacije, dok mnoge ostaju delimično ili nedovoljno informisane.
Zdravstveni centar Vranje tesno sarađuje sa Zavodom za javno zdravlje i udruženjima osoba sa invaliditetom, organizujući radionice, predavanja i grupni rad na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Ipak, stručnjaci ističu potrebu za kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika o pristupu i komunikaciji sa osobama sa invaliditetom.
Primer dobre prakse – memorandum o saradnji i organizovani preventivni pregledi
Jedan od najznačajnijih koraka u unapređenju dostupnosti usluga bilo je potpisivanje Memoranduma o saradnji između Zdravstvenog centra Vranje, Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo i Udruženja osoba sa invaliditetom. Ovim dokumentom definisana je organizacija pristupačnih i besplatnih ginekoloških pregleda i pregleda dojki za žene sa invaliditetom.
Posebno važna mera bila je ponovna upotreba hidrauličnog ginekološkog stola, koji omogućava pregled žena sa težim oblicima invaliditeta. Pregledi se organizuju vikendom, bez uputa, bez čekanja u hodnicima, u manjim grupama do pet žena, što omogućava veću sigurnost, privatnost i komfor.
Statistika sa terena jasno pokazuje značaj ovakvih aktivnosti – u prve tri akcije preventivnih pregleda učestvovalo je devet žena, a kod više od polovine (55,5%) otkrivene su promene koje zahtevaju dalju specijalističku obradu.
Glas žena – zašto pristupačnost znači život
Iskustva žena sa invaliditetom najbolje oslikavaju koliko je važna dobra organizacija:
„Da nije ovih organizovanih pregleda, pitanje je kada bih došla. Nemamo snage da čekamo u redu, a ponekad ni na zakazan pregled ne možemo da stignemo.“
„Osećam se sigurno jer nema gužve, nema uputa, sve ide brzo i organizovano.“
Ovi komentari pokazuju da pored same medicinske usluge, empatija i prilagođena logistika imaju ključnu ulogu. Usluge koje su vremenski, prostorno i organizaciono usklađene sa mogućnostima osoba sa invaliditetom često znače razliku između brige i zapostavljenog zdravlja.
Potrebe i preporuke za budućnost
Iako primer iz Vranja predstavlja ohrabrujući pomak, stručnjaci ističu da je potrebno nastaviti sa razvojem pristupačnog zdravstvenog sistema kroz sledeće mere:
- rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja i ugradnju lifta,
- potpisivanje novih memoranduma za širenje usluga,
- redovne edukacije zdravstvenih radnika o radu sa osobama sa invaliditetom,
- jačanje saradnje između zdravstvenih institucija, udruženja i lokalne samouprave.
U Pčinjskom okrugu već postoji čvrsta osnova za razvoj inkluzivnog zdravstva. Da bi ono postalo održivo, neophodno je da se dobri modeli, poput organizovanih preventivnih pregleda u Vranju, sistemski podrže i prošire na sve opštine juga Srbije.
