Mentalno zdravlje i Veštačka inteligencija – Uticaj tehnologije na psihološko blagostanje mladih, od digitalne zavisnosti do podrške u mentalnom zdravlju?
Veštačka inteligencija je oblast računarstva koja se bavi razvojem sistema i programa sposobnih da obavljaju zadatke koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju. To obuhvata sposobnosti kao što su: učenje – računar uči iz podataka (npr. prepoznaje obrasce), raspoznavanje – prepoznavanje slika, govora ili teksta, razumevanje jezika – obrada i generisanje prirodnog jezika, donošenje odluka – algoritmi koji mogu predlagati ili birati rešenja i na kraju planiranje i rešavanje problema – simuliranje ljudskog načina razmišljanja.
Postoji uska (slaba) veštačka inteligencija i to su sistemi specijalizovani za jedan zadatak. To mogu da budu digitalni asistenti, prepoznavanje lica, preporuke na YouTube-u ili Netflix-u ili se radi o opštoj (jakoj) veštačkoj inteligenciji koja bi mogla da razume i obavlja bilo koji intelektualni zadatak kao čovek što još uvek ne postoji. Primena veštačke inteligencije je višestruka. U medicini, ekonomiji, marketingu, saobraćaju, industriji, obrazovanju, bezbednosti, pa i u svakodnevnim aplikacijama na telefonu, ali se sve više postavlja pitanje koliko i kako se njenom primenom utiče na mentalno zdravlje ljudi i to pre svega mladih koji su u razvoju?
“Živimo u svetu u kojem je u porastu stepen depresivnih ispoljavanja, anksioznosti, nesigurnosti, izolacije, usamljenosti kod mladih. Mladoj osobi je lakše i dostupnije potražiti savete putem veštačke inteligencije. Tom prilikom stvara se artificijelna okolnost – komunikacija putem koje dobijene savete treba uzeti sa rezervom. Komunikacija među ljudima i interpersonalni odnosi nisu samo razmenjivanje reči, već su tu uključeni i empatija, neverbalna komunikacija, kontakt pogledom između sagovornika.” – ističe Jelena Kostić, psihološkinja za mlade u Zdravstvenom centru Vranje kada govori o okolnostima koje navode mlade ljude da u velikoj meri koriste veštačku inteligenciju, i istovremeno upozorava:
“Prekomerna upotreba društvenih mreža i elektronskih uređaja u direktnoj je vezi sa nedovoljnim razvojem socijalnih veština dece i mladih. Sve češće se kod mladih javlja socijalna izolacija, izbegavanje direktnih socijalnih kontakata. Korišćenjem veštačke inteligencije kao potencijalnog sagovornika moguće je ostvariti komunikaciju bez uspostavljanja socijalnih kontakata i bez napuštanja svog ličnog prostora. Prekomerno korišćenje elektronskih uređaja može dovesti da već postojeća socijalna izolacija bude produbljena što može uticati na pomanjkanja u daljem razvoju ličnosti i u sveobuhvatnom funkcionisanju mlade osobe. Neophodno je je da mladi budu pravilno edukovani, adekvatno usmereni od strane roditelja, stručnih radnika, nastavnika/profesora kada je u pitanju korišćenje elektronskih uređaja, društvenih mreža, veštačke inteligencije.”.
Upravo profesorka informatike u vranjskoj Gimnaziji “Bora Stanković”, Biljana Krstić ukazuje na činjenicu da deca danas jesu veoma zainteresovana da koriste veštačku inteligenciju pre svega u svrhu učenja, dopunjavanja i obogaćivanja sopstvenog znanja ali ne valja kada se oslone samo na taj način učenja. Ako puste da mašine sve rade umesto njih neće biti u stanju da na pravi način steknu potrebna znanja i veštine, a to je prirodnim putem, naglašava profesorka Krstić.
Iako veštačka inteligencija kao oblast računarstva koja razvija sisteme sposobne da uče, zaključuju i rešavaju problem na način koji oponaša ljudsku inteligenciju – to ipak nije ljudski mozak i ljudska inteligencija kategorična je dr Ksenija Trajković, iskusna doktorica specijalistkinja iz oblasti neuropsihijatrije koja se svakodnevno sreće sa različitim vrstama zavisnosti i poremećaja u ponašanju mladih kroz praksu, radeći u Domu zdravlja Magnet MD Vranje.
Sve sagovornice se slažu da dobrobit od korišćenja veštačke inteligencije u mnogo meza visi od nivoa korišćenja i to ne sme nikako da bude u opsegu od 100%. Pogled oči u oči znači mnogo i bitan je za razvoj mentalnog zdravlja – saglasne su sve tri.
Zbog preteranog korišćenja modernih tehnologija gube se kontakti u porodici, dolazi do razilaženja u najosnovnijim vezama između dece i roditelja i ovakvi odnosi se neminovno prelivaju na društvo ali oni idu i u suprotnom smeru: od društva ka porodici. “Dešava se i to da kognitivne funkcije doživljavaju pad, mozak se “ulenji” i onda su to vrlo ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.” – objašnjava dr Ksenija Trajković.
“U trenucima kada je mladoj osobi neophodna pomoć najadekvatnije bi bilo potražiti savete stručnih radnika koji su edukovani za pružanje takve vrste pomoći.” – zaključuje Jelena Kostić, psihološkinja u Zdravstvenom centru Vranje naglašavajući da veštačka inteligencija kao tekovina savremenog društva bude način da se obogate iskustva i steknu nova znanja a ne pomoć u rešavanju intrapsihičkih konflikata posebno u fazama razvoja.
U Surdulici je održana radionica u okviru projekta „Surdulica u dijalogu“ koji je podržan od strane Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje i regionalnu saradnju Usame Zukorlića.
Glavna tema same radionice i navedenog projekta jeste podrška saradnje različitih nacionalnih zajednica u ovoj opštini, uključujući Srbe, Rome i Bugare.
Na radionici su izneti rezultati istraživanja ključnih pitanja: kakva je učestalost kontakata među nacionalnim zajednicama; kako mladi percipiraju odnose u društvu; koji su glavni izvori predrasuda i koje mere mogu doprineti boljoj integraciji?
Odgovori su nam pokazali da mladi uglavnom imaju pozitivne stavove, ali da svakako postoje izazovi sa kojima se suočavaju.
Tako da je potrebno organizovati više međuetničkih omladinskih aktivnosti, jačati medijsku pismenost kao i velika podrška obrazovnim programima. Neophodan je sistemski pristup za izgradnju tolerancije.
Veliki broj zainteresovanih mladih osoba je prisustvovalo radionici, što je još jedan pokazatelj da se širi svest mladih o značaju raznolikosti.
Pokazali su želju za dodatnim informisanjem kako da na najbolji način mogu da unaprede sebe i svoje okruženje da bi se osigurala neka lepša budućnost bez predrasuda i netolerancije.
Radionici je prisustvovala Marina Mladenović, iz Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje i regionalnu saradnju.
Mladenovic je podelila svoje zadovoljstvo o samoj radionici kao i celokupnom projektu i svojim bogatim primerima iz prakse upotpunila ceo događaj.
Učesnici radionice aktivno su učestvovali u diskusijama i razmeni mišljenja i iskustava.
Nisu izostali ni predlozi i ideje za neku buduću saradnju koja je poželjna po ovom pitanju, s obzirom da se radi o veoma bitnoj temi i neophodnom jačanju odnosa između različitih etničkih grupacija.
Radionica je završena sa puno lepih utisaka i želje za što većim brojem aktivnosti i međusobnim druženjem.
Radionica je održana u prostorijama Surduličkog kulturnog centra.
U Surduličkom kulturnom centru,10.03.2025.godine sa početkom u 13 sati biće organizovana radionica pod nazivom Surdulica u dijalogu.
Cilj ove radionice je da se unaprede međuetnički odnosi i promoviše saradnja mladih iz različitih nacionalnih zajednica u opštini Surdulica.
U opštini Surdulica žive različite nacionalne zajednice — Srbi, Romi i Bugari — čiji pripadnici/ce iako se svakodnevno sreću i pohađaju istu školu, imaju značajnu distancu i nedostatak međusobnog razumevanja, naročito između Roma i Srba.
U Surdulici postoji nekoliko organizacija civilnog društva ali njihovi prioriteti se odnose na probleme nezaposlenosti, vršnjačkog nasilja i ekologije, što preovlađuje potrebu da se radi na unapređenju odnosa međuetničkih zajednica. Ova situacija dovodi do predrasuda, netrpeljivosti i socijalne izolacije.
Bez otvorenog dijaloga i aktivnosti koje podstiču interakciju, mladi su skloni stereotipima, što negativno utiče na njihove odnose i kvalitet života u zajednici. Potrebno je istražiti stavove mladih prema drugim nacionalnim grupama u opštini Surdulica kako bi se identifikovali uzroci netrpeljivosti i razvile strategije za izgradnju pozitivnih odnosa.
Ovaj projekat ima za cilj da inicira rešenje navedenih problema kroz aktivne metode dijaloga, obrazovanja i saradnje, s fokusom na podršku međuetničkom razumevanju i integraciji u Surdurici.
Očekuje se da će se radionici priključiti đaci iz tri srednje škole u Surdulici,predstavnici NVO u Surdulici,predstavnici Lokalne samouprave, Kabineta Ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju I društvenu stabilnost kao I drugi relevantni subjekti i organizacije.
U prostorijama SKC-a, održan je sastanak u cilju nadzora realizacije projekata koje, po javnom konkursu, finansira Kabinet ministra bez portfelja, zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost.
Sastanku su prisustvovali Marina Mladenović iz Kabineta Ministra Usame Zukorlića, predstavnici opštine Surdulica – Marija Milovanović i Nebojša Arsić, predstavnici Udruženja građana na teritoriji opština Surdulica (SUBNOR opštine Surdulica, Naša Surdulica za sve, Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS) i Bosilegrada (UG Razvitie Bosilegrad), kao i Ivana Đ. Metodiev, novinarka TV Info Puls iz Vranja.
Na sastanku je konstatovano da pripremne aktivnosti teku bez problema a razgovaralo se i o skoroj poseti samog Ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usame Zukorlića.
Gosti su imali prilike da pogledaju i stalnu SUBNOR-ovu IZLOŽBU – Internacionalnog IPA INTEREG projekta – CB007.2.11.135 / “Razvoj turizma u pograničnom regionu Bugarske i Srbije kreiranjem turističkih atrakcija i izložba reprezentativnih kulturnih i istorijskih mesta opštine Surdulica i opštine Pravec“.
Danas je u Palati Srbija ministar za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usame Zukorlić, svečano uručio potpisane ugovore predstavnicima udruženja i nevladinih organizacija. Ova ceremonija označava značajan korak u procesu unapređenja društvenih uslova u različitim delovima Srbije.
Potpisivanje ugovora između kabineta ministra Zukorlića i nevladinog sektora ima za cilj realizaciju projekata koji direktno doprinose poboljšanju kvaliteta života građana, podršci lokalnim inicijativama i rešavanju specifičnih problema u zajednicama. Fokus aktivnosti obuhvata i veće gradove poput Beograda, Novog Sada i Subotice, kao i manja mesta poput Tutina, Sjenice, Surdulice i Bujanovca.
U Beogradu, kao glavnom centru, projekti su usmereni na društvenu stabilnost sa posebnim akcentom na obrazovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine, ljudska prava i socijalnu inkluziju. U drugim delovima zemlje, aktivnosti su prilagođene specifičnim potrebama lokalnih zajednica, što omogućava ciljani pristup i efikasnu realizaciju.
Ministar Zukorlić je istakao važnost ovih projekata za jačanje međusobnog poverenja među zajednicama i izgradnju društvene stabilnosti. Pomirenje i društvena stabilnost su ključni za budućnost u kojoj sve zajednice imaju jednake šanse i aktivno učestvuju u društvenom životu. Ovi projekti stvaraju temelje za održivi razvoj i jačanje veza među ljudima.
„Drago mi je da ste prepoznali važnost da učestvujete u projektima pomirenja i društvene stabilnosti. Mi danas postavljamo kamen temeljac za politiku pomirenja koja će nam biti zalog za budućnost.
Od politike pomirenja zavisiće nam saradnja među različitim narodima i centrima na Balkanu, a od te saradnje, sutra će nam zavisiti stabilnost, budućnost i blagostanje.
Mir za budućnost nema alternativu”, izjavio je ministar Zukorlić.
Potpisani ugovori omogućavaju realizaciju inicijativa u oblastima ljudskih prava, obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite, čime se dodatno podstiče razvoj i smanjuje socijalna isključenost. Ova saradnja između državnih institucija, nevladinog sektora i lokalnih zajednica predstavlja značajan korak ka inkluzivnom i održivom razvoju Srbije.
Potpisivanju ugovora u Palati Srbija prisustvovali su i predstavnici Centra za informisanje i razvoj Surdulice CIRS.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS je danas organizovao akciju podele Analize istraživanja na projektu Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja juga Srbije za razvoj i pokretanje sopstvenog biznisa.
Akcija je organizovana u četiri opštine na jugu Srbije i to u Surdulici,Trgovištu,Vranju i Vladičinom Hanu.
Volonteri CIRS-a su na ulicama ovih opština podelili analize i razgovarali sa ljudima iz ovih opština. Uglavnom su birali mlade žene.
Dobrom organizacijom prema rečima koordinatorke Marine Stojnev,danas je podeljeno blizu 500 primeraka ovih analiza.
Ova akcija je veoma važna jer će podeljene analize mladim ženama posužiti kao primer dobre prakse kako se odlučiti i pokrenuti sopstveni biznis.
Prednosti ove akcije ogledaju se i u direktnom razgovoru naših volontera sa mladim ženama. U svakoj od opština bilo je po 3 naša volontera koji su organizovanim radom uspeli da podele sve analize,pritom birajući našu ciljnu grupu a to su mlade žene iz ruralnih područja.
Stojnev je istakla da su volonteri njihove organizacije obišli okolna sela ovih opština kako bi razgovarali sa devojkama koje tamo žive.
