Juče je u prostorijama medijskog skloništa u Vranju organizovan trening za mlade žene za pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa.
Na treningu je bilo 14 mladih žena,mahom iz ruralnih područja sa juga Srbije ali i 8 muškaraca koji su izrazili želju da prisustvuju radionici,među kojima je bilo i privatnih preduzetnika.
Radionicu je vodila Valentina Zareva iz Surdulice,dugogodišnja novinarka i direktorka surduličke radio televizije. Kao iskusna poslovna žena,ona je navela sve pozitivne primere koje jedno poslovanje nosi sa sobom.
Prisutne mlade žene su na početku radionice pažljivo slušale da bi se kako je odmicalo predavanje uključile u diskusiju.
Prema navodima koordinatorke projekta Marine Stojnev,ove mlade žene su kao najcveći problem istakle strah od novina i strah da neće uspeti u poslovnom svetu.
Njima je predstavljena i analiza odnosno istraživanje koje je prethodno rađeno za potrebe realizacije ovog projekta. Kroz diskusiju se došlo do zaključka da je kod većine ovih mladih žena strah od neuspeha glavni razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa.
Takođe,one smatraju da na tržištu ne važe ista pravila za žene i muškarce i da su žene po prirodi posla dosta diskriminisane u odnosu na jači pol.
Neke su se pak interesovale o potencijalnoj pomoći države ili opštine,tačnije o mogućim subvencijama koje će im pomoći da pokrenu sopstveni biznis.
Zaključak za ove radionice odnodno treninga je pozitivan i promenjen stav ovih mladih žena o pokretanju i razvoju sopstvenog biznisa.
Neke od njih su javno iznele stav o tome da će se uključiti u sve programe i započeti aktivnosti na pokretanju sopstvenog biznisa što je od veoma velikog značaja za sredinu poput Surdulice.
Zaključak je da je ova radionica pozitivno uticala na sve njene učesnike. Dobra stvar je što su ove mlade žene mogle da direktno razgovaraju sa mladim privatnim preduzetnicima i od njih saznaju kako oni gledaju na razvoj ženskog preduzetništva i kakva im je saradnja sa ženama preduzetnicama
U prostorijama Medijskog skloništa u Vranju održana je jednodnevna radionica na temu usklađivanja radnog i porodičnog života zaposlenih žena.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS iz Surdulice uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju organizovao je radionicu za zaposlene žene kako bi ih informisao o načinu rešavanja vrlo značajnog pitanja a to je jačanje i unapređenje položaja zaposlenih žena koje imaju i roditeljske obaveze.
Sam odziv na radionici je bio veoma dobar što pokazuje spremnost žena da se informišu i bolje upoznaju sa svojim pravima.
Na radionici smo izneli primere dobre prakse onih žena koje su načinile značajan iskorak i uspele da usklade poslovne obaveze sa porodičnim obavezama,odnosno sa obavezama roditeljstva.
Ono što se čulo na radionici je značajna podrška muškaraca kako ne bi kompletan teret pao na žene.
Ako ne postoji podrška supruga u čuvanju i podizanju dece,u obavljanju kućnih poslova,onda je žena u jako nezavidnom položaju,sama i često obeshrabrena jer ne može da postigne sve u životu,rekla je na radionici Jelena Jović koja je više godina samostalna preduzetnica,inače majka dvoje maloletne dece,dečaka 8 godina i devojčice 4 godine.
Radionici su prisustvovale i članice Sindikata zaposlenih u Yumcu,koje su govorile o važnosti razumevanja poslodavaca za zaposlene žene koje su ostvarene i kao roditelji.
Akcenat je bio na pronalasku rešenja i većoj toleranciji na relaciji žene-muškarci-poslodavci.
Zbog velike zainteresovanosti za učešće žena na našoj radionici,CIRS je doneo odluku da krajem godine organizuje i jedan okrugli sto na kome će pored zaposlenih žena,predstavnika sindikata,poslodavaca,pozvati i muškarce čije žene rade kako bi se došlo do konstruktivnijeg rešenja.
Prema podacima do kojih je Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS došao je da je status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada.
Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju.
Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi.
Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.
Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika.
Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz pomoć Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nastaviće istraživanja o usklađivanju rada I roditeljstva naročito žena iz seoskih područja kroz razgovore sa njima.
Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu.
S druge strane,postoje I žene iz obližnjih sela koje su zaposlene puno radno vreme. Dragica Petrović iz Zaguženja kod Surdulice radi u jednoj fabrici u okolini Surdulice u tri smene. Ona je majka troje maloletne dece od kojih je najmlađe staro svega dve ipo godine. Pored toga,Dragica se bavi poljoprivredom,stočarstvom ali I svim kućnim poslovima koji se očekuje od jedne seoske domaćice.Na pitanje da nam prepriča jedan svoj dan,Dragica odgovara:
“Spavam svega 4 sata. Moj dan zavisi od smene na poslu. Recimo,kada radim popodnevnu smenu,što je od 14h do 22h to izgleda ovako. Ustajem oko pola pet ujutru. Pospremim kuću,zamesim hleba ,nahranim I pomuzem stoku,zalijem baštu…Nakon toga sakupim jaja,stavim da skuvam mleko I pravim domaći sir…napravim deci doručak. Deca su mi stara 6,4 i dve ipo godine. Ustaju oko 8h.
Nakon doručka sledi ponovno raspremanje i priprema ručka. U međuvremenu,slažem drva jer se kod nas loži I leti I zimi kako bismo uštedeli struju jer bukvalno koristimo šporet po ceo dan. Obavezno napravim deci I neku manuju poslasticu. Već bude podne i završava ručak i spremam se za posao jer putujem autobusom. Ostavim deci i mužu koji radi od 07h do 19h ručak. Uveče se s posla vraćam oko 23h.
Prljavo posuđe i svi kućni poslovi nastali tokom dana na mene čekaju. I tako svaki dan. Nedeljom ne radim ali je nedelja dan koji provodim u polju. Nijedan posao mi ne pada teško osim što kao majka ne mogu da se posvetim deci I igram igre sa njima,već ispada da samo tehnički brinem o njima. Ali šta ću,život je takav”…kaže Petrovićeva.
Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene.
Sudeći po poslovima koje obavaljaju, biti žena na selu, kažu, skoro je isto kao i biti muškarac.
Milanka Marković, pored svakodnevnih obaveza oko stoke i ručka, sa suprugom odlazi i na njivu i u seču drva.
„Vi morate sa muškarcima biti barabar, vi morate sa njima svugde biti, a oni sa vama svugde nisu, jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova“, kaže Stanika Petrov iz sela Klisura kod Surdulice
Žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene, a za svoj rad kod kuće nisu plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A one retke koje nađu posao, i dalje čekaju iste obaveze.
„U selu jedino dve žene rade pored imanja koje imaju i tih obaveza kući, a inače su nezaposlene iz razloga što imaju velika poljoprivredna gazdinstva. Žene na selu iako puno rade, znači njima za taj rad niko ne plaća“, ističe probleme Petrova
Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice.
Snežana Jovanović iz Masurice pre nekoliko godina uspela je da se izbori za svoja prava i započne proizvodnju jagode.
„Meni su moji roditelji ustupili zemlju, oni su meni velika podrška, znači kod mene je tata čovek koji razume sve i nije mu problem što će se gazdinstvo voditi na meni. Dok kod nas u selu ne podržava se žena tako, ja kad sam prva otvorila gazdinstvo to je bio bauk, što ja, što nije otac ili što nije sin“, objašnjava Jovanovićeva.
U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke, jer statistika pokazuje da su žene iz ruralnih krajeva često nedovoljno opismenjene i da ne znaju koja su njihova prava. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis.
Prema rečima Jovanovićeve,iako ima pomaka kada su žene na selu u pitanju,opet je to veoma mali procenat.
Poseban problem kod žena iz ruralnih krajeva je uklopiti rad na selu i roditeljstvo. Zbog nagomilanih obaveza,neretko žene na selu ne mogu da se u dovoljnoj meri posvete roditeljstvu,pa deca na selu umesto da uživaju svoje detinjstvo,ona se takođe bave fizičkim poslovima.
Jovanovićeva ističe da je potrebno vreme da se žene na selu tretiraju drugačije od muškaraca po pitanju fizičkih poslova I da treba da shvate da su one pre svega majke.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS će sprovesti terensko istraživanje kako bi identifikovalo i mapiralo stanje, potrebe, probleme targetiranih mladih, potrebe i prilike lokalnih tržišta, ulogu lokalnih institucija na teritoriji grada koje se bave zapošljavanjem i razvojem preduzetništva.
Na osnovu rezultata istraživanja biće izrađen Akcioni plan za dalje delovanje u cilju smanjenja nezaposlenosti mladih i pokretanja biznisa, posebno iz navedenih kategorija.
Istraživanje sa korisnicima će se obaviti tehnikom F2F na terenu od strane obučenih anketara Centra za informisanje i razvoj Surdulice CIRS, dok će dalja obrada podataka i analiza, kao i izrada Preporuka i Smernica biti urađena u saradnji sa kvalifikovanom Agencijom koja će biti odabrana na konkursu.
Fokus grupni intervjui biće urađeni sa poslodavcima, predstavnicima lokalnih vlasti, organizacijama i ustanovama koje se bave problemom zapošljavanja i preduzetništva kako bi se utvrdile potrebe, mehanizmi funkcionisanja, stepen i način saradnje ovih aktera na lokalnom planu, ali i dalja strategija za unapređenjem ovog pitanja i prevazilaženja problema nezaposlenosti i pokretanja omladinskog preduzetništva.
Rezultati Fokus grupa biće predstavljeni u Analizi koja će se distribuirati svim građanima, predstavnicima lokalnih institucija, medijima i organizacijama u cilju pronalaćenja efikasnih modela za podsticaj preduzetništva kod mladih, pre svega mladih žena iz ruralnih područja.
Analiza koju budemo izradili biće nam od velike pomoći i tokom organizacije treninga odnosno obuke koja se očekuje sredinom septembra meseca.
