Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene.
Sudeći po poslovima koje obavaljaju, biti žena na selu, kažu, skoro je isto kao i biti muškarac.
Milanka Marković, pored svakodnevnih obaveza oko stoke i ručka, sa suprugom odlazi i na njivu i u seču drva.
„Vi morate sa muškarcima biti barabar, vi morate sa njima svugde biti, a oni sa vama svugde nisu, jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova“, kaže Stanika Petrov iz sela Klisura kod Surdulice
Žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene, a za svoj rad kod kuće nisu plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A one retke koje nađu posao, i dalje čekaju iste obaveze.
„U selu jedino dve žene rade pored imanja koje imaju i tih obaveza kući, a inače su nezaposlene iz razloga što imaju velika poljoprivredna gazdinstva. Žene na selu iako puno rade, znači njima za taj rad niko ne plaća“, ističe probleme Petrova
Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice.
Snežana Jovanović iz Masurice pre nekoliko godina uspela je da se izbori za svoja prava i započne proizvodnju jagode.
„Meni su moji roditelji ustupili zemlju, oni su meni velika podrška, znači kod mene je tata čovek koji razume sve i nije mu problem što će se gazdinstvo voditi na meni. Dok kod nas u selu ne podržava se žena tako, ja kad sam prva otvorila gazdinstvo to je bio bauk, što ja, što nije otac ili što nije sin“, objašnjava Jovanovićeva.
U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke, jer statistika pokazuje da su žene iz ruralnih krajeva često nedovoljno opismenjene i da ne znaju koja su njihova prava. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis.
Prema rečima Jovanovićeve,iako ima pomaka kada su žene na selu u pitanju,opet je to veoma mali procenat.
Poseban problem kod žena iz ruralnih krajeva je uklopiti rad na selu i roditeljstvo. Zbog nagomilanih obaveza,neretko žene na selu ne mogu da se u dovoljnoj meri posvete roditeljstvu,pa deca na selu umesto da uživaju svoje detinjstvo,ona se takođe bave fizičkim poslovima.
Jovanovićeva ističe da je potrebno vreme da se žene na selu tretiraju drugačije od muškaraca po pitanju fizičkih poslova I da treba da shvate da su one pre svega majke.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS će sprovesti terensko istraživanje kako bi identifikovalo i mapiralo stanje, potrebe, probleme targetiranih mladih, potrebe i prilike lokalnih tržišta, ulogu lokalnih institucija na teritoriji grada koje se bave zapošljavanjem i razvojem preduzetništva.
Na osnovu rezultata istraživanja biće izrađen Akcioni plan za dalje delovanje u cilju smanjenja nezaposlenosti mladih i pokretanja biznisa, posebno iz navedenih kategorija.
Istraživanje sa korisnicima će se obaviti tehnikom F2F na terenu od strane obučenih anketara Centra za informisanje i razvoj Surdulice CIRS, dok će dalja obrada podataka i analiza, kao i izrada Preporuka i Smernica biti urađena u saradnji sa kvalifikovanom Agencijom koja će biti odabrana na konkursu.
Fokus grupni intervjui biće urađeni sa poslodavcima, predstavnicima lokalnih vlasti, organizacijama i ustanovama koje se bave problemom zapošljavanja i preduzetništva kako bi se utvrdile potrebe, mehanizmi funkcionisanja, stepen i način saradnje ovih aktera na lokalnom planu, ali i dalja strategija za unapređenjem ovog pitanja i prevazilaženja problema nezaposlenosti i pokretanja omladinskog preduzetništva.
Rezultati Fokus grupa biće predstavljeni u Analizi koja će se distribuirati svim građanima, predstavnicima lokalnih institucija, medijima i organizacijama u cilju pronalaćenja efikasnih modela za podsticaj preduzetništva kod mladih, pre svega mladih žena iz ruralnih područja.
Analiza koju budemo izradili biće nam od velike pomoći i tokom organizacije treninga odnosno obuke koja se očekuje sredinom septembra meseca.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Tim povodom,CIRS poziva sve zainteresovane mlade žene iz ruralnih područja na teritoriji opštine Surdulica da se prijave za učešće na obuci koja će biti organizovana sredinom oktobra meseca u prostorijama udruženja.
Zainteresovane polaznice nam se mogu obratiti putem imejla cirssurdulice@gmail.com, ili putem kontakt telefona 061/6447636 ili doći lično u prostorijama udruženja na adresi Jugoslovenska 13 u Surdulici.
Koordinator na projektu Marina Stojnev će primiti sve prijave i nakon formiranja grupe obavestiti polaznice o tačnom datumu i vremenu organizacije obuke.
Na obuci će biti pozvani i predstavnici poslodavaca,sindikata,predstavnici Lokalne samouprave,mediji kao i istaknuti predavači koji se bave ovim pitnjima i koji će pružiti svu neophodnu podršku mladim ženama koje iskažu želju za pokretanje sopstvenog biznisa.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS iz Surdulice organizuje radionicu na kojoj će biti reči o položaju zaposlenih žena i usklađivanju rada i roditeljstva.
Na radionici će biti predstavnici sindikata poslodavaca i poslodavci koji će biti spremni da čuju sa kojim izazovima se susreću žene na poslu I koji su to najveći problem sa kojima se suočavaju kako bi uspešno završile poslovni dan a ujedno zadržale ulogu majke I domaćice.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS iz Surdulice poziva sve zainteresovane žene posebno iz seoskih područja da se prijave za učešće u radu radionice koju ovaj centar organizuje.
Radionica će biti organizovana u utorak 15.oktobra sa početkom u 10 sati u prostorijama Medijskog skloništa u Vranju.
Zainteresovane polaznice se mogu javiti putem telefona 061/6447636 ili lično u udruženju na adresi Jugoslovenska 13 u Surdulici.
Sve polaznice će dobiti radni materijal i analizu stanja koji će im poslužiti kao osnova za nesmetan rad na radionici.
Polaznice će moći da postave sva pitanja vezana za svoja prava I iznesu sve probleme sa kojima se suočavaju kao zapsolene žene. Na radionici će biti I predavači koji će podeliti primere dobre prakse iz drugih gradova i opština.
Predviđeno trajanje radionice je od 10h do 16h sati sa pauzama za kafu i ručak.
Organizacija ove radionice će nam kasnije poslužiti i za izradu video priloga,odnosno serijala pod nazivom Da se čujemo.
Projekat Da se čujemo finansijski je podržan od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Koordinator projekta Marina Stojnev ističe važnost realizacije jednog ovakvog projekta i govori o aktivnostima koje će uslediti do završetka projekta.
Istraživanje koje je sprovelo naše udruženje za potrebe ovog projekta pokazuje da veliki broj mladih žena u Surdulici i okolini koje se bave zanatima (domaće rukotvorine, ručni rad, proizvodnja zdrave i domaće hrane na tradicionalan način…, nemaju registrovan biznis, već posluju uglavnom tako što prodaju na pijaci, preko preporuke i samo mali broj se nalazi na nekoj od društvenih mreža (najčešće Instagram).
Ovaj projekat će pružiti mogućnost mladim ženama iz ruralnih područja sa juga Srbije za sticanjem digitalne pismenosti i komercijalizacijom njihovih biznisa koji su uglavnom zanatskog usmerenja.
Na taj način polaznice će steći određene IT kvalifikacije, biznis kojim se bave će biti unapređen, a područje sa koga dolaze, kao i zanati koje predstavljaju dobiće veći turistički značaj i potencijal.
Važan deo projekta jeste i direktna podrška razvoju biznisa kroz mentorsku podršku koja će u toku trajanja projekta pokazati prve rezultate u vidu pronalaženja potencijalnih kupaca, poslovnih partnera, distributera, kao i ostvarivanja kontakata na izvoznom tržištu, odlazak na međunarodne biznis sajmove.
Dakle,naša ideja je da kroz ovaj projekat osnažimo sve mlade žene iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“ rekla je Stojneva.
Kako u Srbiji funkcioniše usklađivanje rada i roditeljstva? Imaju li roditelji dovoljno vremena da se posvete svojoj deci, i pored poslovnih obaveza i prekovremenog rada? Predstavnici Udruženja „CIRS“ i pojedini stručnjaci jednoglasno poručuju da su svakodnevne poslovne navike roditelja dosta uticale na promenu porodičnog života.
Pre koronavirusa, rad od kuće je bio nezamisliv. Iako se nekim roditeljima na prvi pogled učinilo da će zbog toga imati više vremena da se posvete deci, poslovne obaveze su u nekim profesijama pokazale suprotno. Pojedini roditelji upozoravaju da usklađivanje roditeljstva i poslovnih obaveza nije bilo lako ni pre pandemije, jer mnogi često rade prekovremeno.
„Čini mi se postali smo tehnički roditelji, toliko vremena imamo da neke stvari koje znamo da moramo da odradimo to je briga o detetu – da li je sito, da li je bilo dobro u školi, ako je bolesno da mu pomogne čovek da ozdravi, a za sve one neke sitne radosti koje stvaraju roditeljstvo i čini – da razgovaramo, da naučimo da pričamo, da naučimo da verujemo jedni drugima, da se poveravamo, za to nemamo vremena“, kaže Marina Stojnev iz Udruženja CIRS
S druge strane,kada su u pitanju žene iz vulnerabilnih kategorija,situacija je još komplikovanija. Žene na selu,pored poslovnih obaveza I usklađivanje rada i roditeljstva,neretko moraju da se bave i poljoprivredom,dokse kućni poslovi svakako podrazumevaju.
Ukoliko je zastupljeno I stočarstvo,to je još samo jedna obaveza više za koju se od žene na selu očekuje da je ispuni. Mi smo se bavili istraživanjem položaja žena na selu i usklađivanjem bilo koje vrste rada I roditeljstva I evo zaključaka do kojih smo došli:
Položaj žena na selu je rezultanta položaja žena u jednom društvu u celini, položaja poljoprivrede kao ekonomske grane, globalnih ekonomskih procesa koji na određen način pogađaju poljoprivrednu proizvodnju, demografske situacije u kojoj se nalazi seosko stanovništvo, položaja seoskih područja u odnosu na urbane, ekološke situacije seoskih područja, nivoa razvijenosti i prihvatanja tehnoloških promena, kao i odnosa većinskih i manjinskih zajednica.
Takođe, položaj žena na selu se menja kao rezultanta različitih strategija koje država implementira. Otuda proizilazi da je promena njihovog položaja na bolje moguća jedino uz složen sistem intervencija rodnih politika, u skladu sa razvojnim politikama.
Većina mera socijalne politike u okviru postojeće zakonske regulative usmerena je prvenstveno na rađanje dece, ali ne u dovoljnoj meri i na obezbeđivanje podrške porodicama tokom dužeg perioda odgajanja dece.
Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza nije isključivo pravna kategorija, već odgovornost treba da bude i na lokalnoj samoupravi i poslodavcima, jer su zaposleni važan resurs svake kompanije, a odnos poslodavaca i zaposlenih je pre svega – odnos poverenja“ smatraju stručnjaci sa kojima smo razgovarali.
Marina Stojnev,koordinatorka na projektu kaže da je projekat podržalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i da je veoma značajna tema koju ćemo obrađivati do kraja trajanja ovog projekta.
