Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS je danas organizovao akciju podele Analize istraživanja na projektu Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja juga Srbije za razvoj i pokretanje sopstvenog biznisa.
Akcija je organizovana u četiri opštine na jugu Srbije i to u Surdulici,Trgovištu,Vranju i Vladičinom Hanu.
Volonteri CIRS-a su na ulicama ovih opština podelili analize i razgovarali sa ljudima iz ovih opština. Uglavnom su birali mlade žene.
Dobrom organizacijom prema rečima koordinatorke Marine Stojnev,danas je podeljeno blizu 500 primeraka ovih analiza.
Ova akcija je veoma važna jer će podeljene analize mladim ženama posužiti kao primer dobre prakse kako se odlučiti i pokrenuti sopstveni biznis.
Prednosti ove akcije ogledaju se i u direktnom razgovoru naših volontera sa mladim ženama. U svakoj od opština bilo je po 3 naša volontera koji su organizovanim radom uspeli da podele sve analize,pritom birajući našu ciljnu grupu a to su mlade žene iz ruralnih područja.
Stojnev je istakla da su volonteri njihove organizacije obišli okolna sela ovih opština kako bi razgovarali sa devojkama koje tamo žive.
Zbog čestih promena, izmena i dopuna Zakona svesni smo da je pitanje trudničkog ili porodiljskog odsustva komplikovano za poslodavce.
Pitanje trudničkog i porodiljskog odsustva je osetljiva tema tako da kompanije imaju mnogobrojna pitanja. Kako bismo kompanijama olakšali u ovom tekstu želimo detaljnije da pojasnimo poslodavcima o čemu treba voditi računa kada je u pitanju trudničko i porodiljsko odsustvo.
Glavna pitanja koja se često javljaju su: ko ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo? Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje? Kada poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava?
Trudničko bolovanje
Tokom privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija kod održavanja trudnoće, zaposlena ima pravo na naknadu zarade na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravo na bolovanje zbog održavanja trudnoće ima zaposlena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Bolovanje se može otvoriti čim se ustanovi trudnoća, ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da za to ima potrebe, i može trajati sve do otvaranja porodiljskog odsustva. Takođe, trudničko bolovanje se može produžavati uz pozitivnu ocenu lekarske komisije.
Troškove naknade zarade za prvih 30 dana trajanja odsustva zbog održavanja trudnoće snosi poslodavac. Od 31. dana, poslodavac ima pravo da podnese zahtev za refundaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Sredstva se refundiraju poslodavcu na namenski račun za bolovanja.
Osnov za naknadu zarade za vreme održavanja trudnoće čini prosečna zarada koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec koji ulazi prosečan iznos zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad, na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje.
Prema članu 187. Zakona o radu, za vreme trajanja bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu.
Porodiljsko odsustvo
U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena predviđenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Za treće i svako naredno novorođeno dete, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva korisnika prava Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Odredbama člana 12. Pravilnika o ostvarivanju prava propisana su lica koja mogu da ostvare pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to su:
Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica;
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta koji može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate tokom odsustva čija dužina trajanja se računa od dana rođenja deteta;
Otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade
Počev od 1. jula 2018. godine, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Posmatraju se, odnosno sabiraju, osnovice u periodu od 18 meseci, koje su evidentirane u CROSO (uzimaju se u obzir samo evidentirane osnovice za koje je plaćen doprinos na zaradu) i dele se sa 18. To znači da, bez obzira koliko ima osnovica na koje je plaćen doprinos na zaradu u posmatranom periodu, ovaj zbir se uvek deli sa 18.
Počev od 1. januara 2022. godine mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Da li dužina staža pre otpočinjanja porodiljskog odsustva utiče na visinu naknade?
U slučaju formiranja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, neophodno je da postoji prethodni radni staž, kako bi mogla da se obračuna osnovica za obračun naknade.
Da li otac može da koristi porodiljsko odsustvo?
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) Otac deteta može da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto zaposlene žene ili u slučajevima kada je ona sprečena da neguje dete (bolest, izdržavanje kazne zatvora i dr.).
U skladu sa navedenim, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima, u kojima otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu koristiti oba roditelja.
Pravo na godišnji odmor
U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini, zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Juče je u prostorijama medijskog skloništa u Vranju organizovan trening za mlade žene za pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa.
Na treningu je bilo 14 mladih žena,mahom iz ruralnih područja sa juga Srbije ali i 8 muškaraca koji su izrazili želju da prisustvuju radionici,među kojima je bilo i privatnih preduzetnika.
Radionicu je vodila Valentina Zareva iz Surdulice,dugogodišnja novinarka i direktorka surduličke radio televizije. Kao iskusna poslovna žena,ona je navela sve pozitivne primere koje jedno poslovanje nosi sa sobom.
Prisutne mlade žene su na početku radionice pažljivo slušale da bi se kako je odmicalo predavanje uključile u diskusiju.
Prema navodima koordinatorke projekta Marine Stojnev,ove mlade žene su kao najcveći problem istakle strah od novina i strah da neće uspeti u poslovnom svetu.
Njima je predstavljena i analiza odnosno istraživanje koje je prethodno rađeno za potrebe realizacije ovog projekta. Kroz diskusiju se došlo do zaključka da je kod većine ovih mladih žena strah od neuspeha glavni razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa.
Takođe,one smatraju da na tržištu ne važe ista pravila za žene i muškarce i da su žene po prirodi posla dosta diskriminisane u odnosu na jači pol.
Neke su se pak interesovale o potencijalnoj pomoći države ili opštine,tačnije o mogućim subvencijama koje će im pomoći da pokrenu sopstveni biznis.
Zaključak za ove radionice odnodno treninga je pozitivan i promenjen stav ovih mladih žena o pokretanju i razvoju sopstvenog biznisa.
Neke od njih su javno iznele stav o tome da će se uključiti u sve programe i započeti aktivnosti na pokretanju sopstvenog biznisa što je od veoma velikog značaja za sredinu poput Surdulice.
Zaključak je da je ova radionica pozitivno uticala na sve njene učesnike. Dobra stvar je što su ove mlade žene mogle da direktno razgovaraju sa mladim privatnim preduzetnicima i od njih saznaju kako oni gledaju na razvoj ženskog preduzetništva i kakva im je saradnja sa ženama preduzetnicama
U prostorijama Medijskog skloništa u Vranju održana je jednodnevna radionica na temu usklađivanja radnog i porodičnog života zaposlenih žena.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS iz Surdulice uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju organizovao je radionicu za zaposlene žene kako bi ih informisao o načinu rešavanja vrlo značajnog pitanja a to je jačanje i unapređenje položaja zaposlenih žena koje imaju i roditeljske obaveze.
Sam odziv na radionici je bio veoma dobar što pokazuje spremnost žena da se informišu i bolje upoznaju sa svojim pravima.
Na radionici smo izneli primere dobre prakse onih žena koje su načinile značajan iskorak i uspele da usklade poslovne obaveze sa porodičnim obavezama,odnosno sa obavezama roditeljstva.
Ono što se čulo na radionici je značajna podrška muškaraca kako ne bi kompletan teret pao na žene.
Ako ne postoji podrška supruga u čuvanju i podizanju dece,u obavljanju kućnih poslova,onda je žena u jako nezavidnom položaju,sama i često obeshrabrena jer ne može da postigne sve u životu,rekla je na radionici Jelena Jović koja je više godina samostalna preduzetnica,inače majka dvoje maloletne dece,dečaka 8 godina i devojčice 4 godine.
Radionici su prisustvovale i članice Sindikata zaposlenih u Yumcu,koje su govorile o važnosti razumevanja poslodavaca za zaposlene žene koje su ostvarene i kao roditelji.
Akcenat je bio na pronalasku rešenja i većoj toleranciji na relaciji žene-muškarci-poslodavci.
Zbog velike zainteresovanosti za učešće žena na našoj radionici,CIRS je doneo odluku da krajem godine organizuje i jedan okrugli sto na kome će pored zaposlenih žena,predstavnika sindikata,poslodavaca,pozvati i muškarce čije žene rade kako bi se došlo do konstruktivnijeg rešenja.
Prema podacima do kojih je Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS došao je da je status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada.
Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju.
Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi.
Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.
Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika.
Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz pomoć Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nastaviće istraživanja o usklađivanju rada I roditeljstva naročito žena iz seoskih područja kroz razgovore sa njima.
Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu.
S druge strane,postoje I žene iz obližnjih sela koje su zaposlene puno radno vreme. Dragica Petrović iz Zaguženja kod Surdulice radi u jednoj fabrici u okolini Surdulice u tri smene. Ona je majka troje maloletne dece od kojih je najmlađe staro svega dve ipo godine. Pored toga,Dragica se bavi poljoprivredom,stočarstvom ali I svim kućnim poslovima koji se očekuje od jedne seoske domaćice.Na pitanje da nam prepriča jedan svoj dan,Dragica odgovara:
“Spavam svega 4 sata. Moj dan zavisi od smene na poslu. Recimo,kada radim popodnevnu smenu,što je od 14h do 22h to izgleda ovako. Ustajem oko pola pet ujutru. Pospremim kuću,zamesim hleba ,nahranim I pomuzem stoku,zalijem baštu…Nakon toga sakupim jaja,stavim da skuvam mleko I pravim domaći sir…napravim deci doručak. Deca su mi stara 6,4 i dve ipo godine. Ustaju oko 8h.
Nakon doručka sledi ponovno raspremanje i priprema ručka. U međuvremenu,slažem drva jer se kod nas loži I leti I zimi kako bismo uštedeli struju jer bukvalno koristimo šporet po ceo dan. Obavezno napravim deci I neku manuju poslasticu. Već bude podne i završava ručak i spremam se za posao jer putujem autobusom. Ostavim deci i mužu koji radi od 07h do 19h ručak. Uveče se s posla vraćam oko 23h.
Prljavo posuđe i svi kućni poslovi nastali tokom dana na mene čekaju. I tako svaki dan. Nedeljom ne radim ali je nedelja dan koji provodim u polju. Nijedan posao mi ne pada teško osim što kao majka ne mogu da se posvetim deci I igram igre sa njima,već ispada da samo tehnički brinem o njima. Ali šta ću,život je takav”…kaže Petrovićeva.
