U Surdulici je održana radionica u okviru projekta „Surdulica u dijalogu“ koji je podržan od strane Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje i regionalnu saradnju Usame Zukorlića.
Glavna tema same radionice i navedenog projekta jeste podrška saradnje različitih nacionalnih zajednica u ovoj opštini, uključujući Srbe, Rome i Bugare.
Na radionici su izneti rezultati istraživanja ključnih pitanja: kakva je učestalost kontakata među nacionalnim zajednicama; kako mladi percipiraju odnose u društvu; koji su glavni izvori predrasuda i koje mere mogu doprineti boljoj integraciji?
Odgovori su nam pokazali da mladi uglavnom imaju pozitivne stavove, ali da svakako postoje izazovi sa kojima se suočavaju.
Tako da je potrebno organizovati više međuetničkih omladinskih aktivnosti, jačati medijsku pismenost kao i velika podrška obrazovnim programima. Neophodan je sistemski pristup za izgradnju tolerancije.
Veliki broj zainteresovanih mladih osoba je prisustvovalo radionici, što je još jedan pokazatelj da se širi svest mladih o značaju raznolikosti.
Pokazali su želju za dodatnim informisanjem kako da na najbolji način mogu da unaprede sebe i svoje okruženje da bi se osigurala neka lepša budućnost bez predrasuda i netolerancije.
Radionici je prisustvovala Marina Mladenović, iz Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje i regionalnu saradnju.
Mladenovic je podelila svoje zadovoljstvo o samoj radionici kao i celokupnom projektu i svojim bogatim primerima iz prakse upotpunila ceo događaj.
Učesnici radionice aktivno su učestvovali u diskusijama i razmeni mišljenja i iskustava.
Nisu izostali ni predlozi i ideje za neku buduću saradnju koja je poželjna po ovom pitanju, s obzirom da se radi o veoma bitnoj temi i neophodnom jačanju odnosa između različitih etničkih grupacija.
Radionica je završena sa puno lepih utisaka i želje za što većim brojem aktivnosti i međusobnim druženjem.
Radionica je održana u prostorijama Surduličkog kulturnog centra.
U Surduličkom kulturnom centru,10.03.2025.godine sa početkom u 13 sati biće organizovana radionica pod nazivom Surdulica u dijalogu.
Cilj ove radionice je da se unaprede međuetnički odnosi i promoviše saradnja mladih iz različitih nacionalnih zajednica u opštini Surdulica.
U opštini Surdulica žive različite nacionalne zajednice — Srbi, Romi i Bugari — čiji pripadnici/ce iako se svakodnevno sreću i pohađaju istu školu, imaju značajnu distancu i nedostatak međusobnog razumevanja, naročito između Roma i Srba.
U Surdulici postoji nekoliko organizacija civilnog društva ali njihovi prioriteti se odnose na probleme nezaposlenosti, vršnjačkog nasilja i ekologije, što preovlađuje potrebu da se radi na unapređenju odnosa međuetničkih zajednica. Ova situacija dovodi do predrasuda, netrpeljivosti i socijalne izolacije.
Bez otvorenog dijaloga i aktivnosti koje podstiču interakciju, mladi su skloni stereotipima, što negativno utiče na njihove odnose i kvalitet života u zajednici. Potrebno je istražiti stavove mladih prema drugim nacionalnim grupama u opštini Surdulica kako bi se identifikovali uzroci netrpeljivosti i razvile strategije za izgradnju pozitivnih odnosa.
Ovaj projekat ima za cilj da inicira rešenje navedenih problema kroz aktivne metode dijaloga, obrazovanja i saradnje, s fokusom na podršku međuetničkom razumevanju i integraciji u Surdurici.
Očekuje se da će se radionici priključiti đaci iz tri srednje škole u Surdulici,predstavnici NVO u Surdulici,predstavnici Lokalne samouprave, Kabineta Ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju I društvenu stabilnost kao I drugi relevantni subjekti i organizacije.
U prostorijama SKC-a, održan je sastanak u cilju nadzora realizacije projekata koje, po javnom konkursu, finansira Kabinet ministra bez portfelja, zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost.
Sastanku su prisustvovali Marina Mladenović iz Kabineta Ministra Usame Zukorlića, predstavnici opštine Surdulica – Marija Milovanović i Nebojša Arsić, predstavnici Udruženja građana na teritoriji opština Surdulica (SUBNOR opštine Surdulica, Naša Surdulica za sve, Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS) i Bosilegrada (UG Razvitie Bosilegrad), kao i Ivana Đ. Metodiev, novinarka TV Info Puls iz Vranja.
Na sastanku je konstatovano da pripremne aktivnosti teku bez problema a razgovaralo se i o skoroj poseti samog Ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usame Zukorlića.
Gosti su imali prilike da pogledaju i stalnu SUBNOR-ovu IZLOŽBU – Internacionalnog IPA INTEREG projekta – CB007.2.11.135 / “Razvoj turizma u pograničnom regionu Bugarske i Srbije kreiranjem turističkih atrakcija i izložba reprezentativnih kulturnih i istorijskih mesta opštine Surdulica i opštine Pravec“.
Danas je u Palati Srbija ministar za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usame Zukorlić, svečano uručio potpisane ugovore predstavnicima udruženja i nevladinih organizacija. Ova ceremonija označava značajan korak u procesu unapređenja društvenih uslova u različitim delovima Srbije.
Potpisivanje ugovora između kabineta ministra Zukorlića i nevladinog sektora ima za cilj realizaciju projekata koji direktno doprinose poboljšanju kvaliteta života građana, podršci lokalnim inicijativama i rešavanju specifičnih problema u zajednicama. Fokus aktivnosti obuhvata i veće gradove poput Beograda, Novog Sada i Subotice, kao i manja mesta poput Tutina, Sjenice, Surdulice i Bujanovca.
U Beogradu, kao glavnom centru, projekti su usmereni na društvenu stabilnost sa posebnim akcentom na obrazovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine, ljudska prava i socijalnu inkluziju. U drugim delovima zemlje, aktivnosti su prilagođene specifičnim potrebama lokalnih zajednica, što omogućava ciljani pristup i efikasnu realizaciju.
Ministar Zukorlić je istakao važnost ovih projekata za jačanje međusobnog poverenja među zajednicama i izgradnju društvene stabilnosti. Pomirenje i društvena stabilnost su ključni za budućnost u kojoj sve zajednice imaju jednake šanse i aktivno učestvuju u društvenom životu. Ovi projekti stvaraju temelje za održivi razvoj i jačanje veza među ljudima.
„Drago mi je da ste prepoznali važnost da učestvujete u projektima pomirenja i društvene stabilnosti. Mi danas postavljamo kamen temeljac za politiku pomirenja koja će nam biti zalog za budućnost.
Od politike pomirenja zavisiće nam saradnja među različitim narodima i centrima na Balkanu, a od te saradnje, sutra će nam zavisiti stabilnost, budućnost i blagostanje.
Mir za budućnost nema alternativu”, izjavio je ministar Zukorlić.
Potpisani ugovori omogućavaju realizaciju inicijativa u oblastima ljudskih prava, obrazovanja, zapošljavanja i zdravstvene zaštite, čime se dodatno podstiče razvoj i smanjuje socijalna isključenost. Ova saradnja između državnih institucija, nevladinog sektora i lokalnih zajednica predstavlja značajan korak ka inkluzivnom i održivom razvoju Srbije.
Potpisivanju ugovora u Palati Srbija prisustvovali su i predstavnici Centra za informisanje i razvoj Surdulice CIRS.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS je danas organizovao akciju podele Analize istraživanja na projektu Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja juga Srbije za razvoj i pokretanje sopstvenog biznisa.
Akcija je organizovana u četiri opštine na jugu Srbije i to u Surdulici,Trgovištu,Vranju i Vladičinom Hanu.
Volonteri CIRS-a su na ulicama ovih opština podelili analize i razgovarali sa ljudima iz ovih opština. Uglavnom su birali mlade žene.
Dobrom organizacijom prema rečima koordinatorke Marine Stojnev,danas je podeljeno blizu 500 primeraka ovih analiza.
Ova akcija je veoma važna jer će podeljene analize mladim ženama posužiti kao primer dobre prakse kako se odlučiti i pokrenuti sopstveni biznis.
Prednosti ove akcije ogledaju se i u direktnom razgovoru naših volontera sa mladim ženama. U svakoj od opština bilo je po 3 naša volontera koji su organizovanim radom uspeli da podele sve analize,pritom birajući našu ciljnu grupu a to su mlade žene iz ruralnih područja.
Stojnev je istakla da su volonteri njihove organizacije obišli okolna sela ovih opština kako bi razgovarali sa devojkama koje tamo žive.
Zbog čestih promena, izmena i dopuna Zakona svesni smo da je pitanje trudničkog ili porodiljskog odsustva komplikovano za poslodavce.
Pitanje trudničkog i porodiljskog odsustva je osetljiva tema tako da kompanije imaju mnogobrojna pitanja. Kako bismo kompanijama olakšali u ovom tekstu želimo detaljnije da pojasnimo poslodavcima o čemu treba voditi računa kada je u pitanju trudničko i porodiljsko odsustvo.
Glavna pitanja koja se često javljaju su: ko ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo? Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje? Kada poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava?
Trudničko bolovanje
Tokom privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija kod održavanja trudnoće, zaposlena ima pravo na naknadu zarade na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravo na bolovanje zbog održavanja trudnoće ima zaposlena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Bolovanje se može otvoriti čim se ustanovi trudnoća, ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da za to ima potrebe, i može trajati sve do otvaranja porodiljskog odsustva. Takođe, trudničko bolovanje se može produžavati uz pozitivnu ocenu lekarske komisije.
Troškove naknade zarade za prvih 30 dana trajanja odsustva zbog održavanja trudnoće snosi poslodavac. Od 31. dana, poslodavac ima pravo da podnese zahtev za refundaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Sredstva se refundiraju poslodavcu na namenski račun za bolovanja.
Osnov za naknadu zarade za vreme održavanja trudnoće čini prosečna zarada koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec koji ulazi prosečan iznos zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad, na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje.
Prema članu 187. Zakona o radu, za vreme trajanja bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu.
Porodiljsko odsustvo
U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena predviđenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Za treće i svako naredno novorođeno dete, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva korisnika prava Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Odredbama člana 12. Pravilnika o ostvarivanju prava propisana su lica koja mogu da ostvare pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to su:
Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica;
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta koji može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate tokom odsustva čija dužina trajanja se računa od dana rođenja deteta;
Otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade
Počev od 1. jula 2018. godine, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Posmatraju se, odnosno sabiraju, osnovice u periodu od 18 meseci, koje su evidentirane u CROSO (uzimaju se u obzir samo evidentirane osnovice za koje je plaćen doprinos na zaradu) i dele se sa 18. To znači da, bez obzira koliko ima osnovica na koje je plaćen doprinos na zaradu u posmatranom periodu, ovaj zbir se uvek deli sa 18.
Počev od 1. januara 2022. godine mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Da li dužina staža pre otpočinjanja porodiljskog odsustva utiče na visinu naknade?
U slučaju formiranja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, neophodno je da postoji prethodni radni staž, kako bi mogla da se obračuna osnovica za obračun naknade.
Da li otac može da koristi porodiljsko odsustvo?
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) Otac deteta može da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto zaposlene žene ili u slučajevima kada je ona sprečena da neguje dete (bolest, izdržavanje kazne zatvora i dr.).
U skladu sa navedenim, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima, u kojima otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu koristiti oba roditelja.
Pravo na godišnji odmor
U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini, zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
