Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu.
S druge strane,postoje I žene iz obližnjih sela koje su zaposlene puno radno vreme. Dragica Petrović iz Zaguženja kod Surdulice radi u jednoj fabrici u okolini Surdulice u tri smene. Ona je majka troje maloletne dece od kojih je najmlađe staro svega dve ipo godine. Pored toga,Dragica se bavi poljoprivredom,stočarstvom ali I svim kućnim poslovima koji se očekuje od jedne seoske domaćice.Na pitanje da nam prepriča jedan svoj dan,Dragica odgovara:
“Spavam svega 4 sata. Moj dan zavisi od smene na poslu. Recimo,kada radim popodnevnu smenu,što je od 14h do 22h to izgleda ovako. Ustajem oko pola pet ujutru. Pospremim kuću,zamesim hleba ,nahranim I pomuzem stoku,zalijem baštu…Nakon toga sakupim jaja,stavim da skuvam mleko I pravim domaći sir…napravim deci doručak. Deca su mi stara 6,4 i dve ipo godine. Ustaju oko 8h.
Nakon doručka sledi ponovno raspremanje i priprema ručka. U međuvremenu,slažem drva jer se kod nas loži I leti I zimi kako bismo uštedeli struju jer bukvalno koristimo šporet po ceo dan. Obavezno napravim deci I neku manuju poslasticu. Već bude podne i završava ručak i spremam se za posao jer putujem autobusom. Ostavim deci i mužu koji radi od 07h do 19h ručak. Uveče se s posla vraćam oko 23h.
Prljavo posuđe i svi kućni poslovi nastali tokom dana na mene čekaju. I tako svaki dan. Nedeljom ne radim ali je nedelja dan koji provodim u polju. Nijedan posao mi ne pada teško osim što kao majka ne mogu da se posvetim deci I igram igre sa njima,već ispada da samo tehnički brinem o njima. Ali šta ću,život je takav”…kaže Petrovićeva.
Policiji u Surdulici prijavljen je slučaj da su u selu Klisura, iz kuće vlasnika koji živi u Beogradu ukradeni bakarni kotlići, šoljice za kafu, poljoprivredni alat, kao i druge stvari.
Od strane dežurnog tužioca naloženo je da se izvrši uviđaj, prikupe potrebna obaveštenja, kao i da se preduzmu sve potrebne mere na otkrivanju NN lica koje je počinilo krivično delo „teška krađa“.
Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene.
Sudeći po poslovima koje obavaljaju, biti žena na selu, kažu, skoro je isto kao i biti muškarac.
Milanka Marković, pored svakodnevnih obaveza oko stoke i ručka, sa suprugom odlazi i na njivu i u seču drva.
„Vi morate sa muškarcima biti barabar, vi morate sa njima svugde biti, a oni sa vama svugde nisu, jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova“, kaže Stanika Petrov iz sela Klisura kod Surdulice
Žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene, a za svoj rad kod kuće nisu plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A one retke koje nađu posao, i dalje čekaju iste obaveze.
„U selu jedino dve žene rade pored imanja koje imaju i tih obaveza kući, a inače su nezaposlene iz razloga što imaju velika poljoprivredna gazdinstva. Žene na selu iako puno rade, znači njima za taj rad niko ne plaća“, ističe probleme Petrova
Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice.
Snežana Jovanović iz Masurice pre nekoliko godina uspela je da se izbori za svoja prava i započne proizvodnju jagode.
„Meni su moji roditelji ustupili zemlju, oni su meni velika podrška, znači kod mene je tata čovek koji razume sve i nije mu problem što će se gazdinstvo voditi na meni. Dok kod nas u selu ne podržava se žena tako, ja kad sam prva otvorila gazdinstvo to je bio bauk, što ja, što nije otac ili što nije sin“, objašnjava Jovanovićeva.
U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke, jer statistika pokazuje da su žene iz ruralnih krajeva često nedovoljno opismenjene i da ne znaju koja su njihova prava. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis.
Prema rečima Jovanovićeve,iako ima pomaka kada su žene na selu u pitanju,opet je to veoma mali procenat.
Poseban problem kod žena iz ruralnih krajeva je uklopiti rad na selu i roditeljstvo. Zbog nagomilanih obaveza,neretko žene na selu ne mogu da se u dovoljnoj meri posvete roditeljstvu,pa deca na selu umesto da uživaju svoje detinjstvo,ona se takođe bave fizičkim poslovima.
Jovanovićeva ističe da je potrebno vreme da se žene na selu tretiraju drugačije od muškaraca po pitanju fizičkih poslova I da treba da shvate da su one pre svega majke.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS će sprovesti terensko istraživanje kako bi identifikovalo i mapiralo stanje, potrebe, probleme targetiranih mladih, potrebe i prilike lokalnih tržišta, ulogu lokalnih institucija na teritoriji grada koje se bave zapošljavanjem i razvojem preduzetništva.
Na osnovu rezultata istraživanja biće izrađen Akcioni plan za dalje delovanje u cilju smanjenja nezaposlenosti mladih i pokretanja biznisa, posebno iz navedenih kategorija.
Istraživanje sa korisnicima će se obaviti tehnikom F2F na terenu od strane obučenih anketara Centra za informisanje i razvoj Surdulice CIRS, dok će dalja obrada podataka i analiza, kao i izrada Preporuka i Smernica biti urađena u saradnji sa kvalifikovanom Agencijom koja će biti odabrana na konkursu.
Fokus grupni intervjui biće urađeni sa poslodavcima, predstavnicima lokalnih vlasti, organizacijama i ustanovama koje se bave problemom zapošljavanja i preduzetništva kako bi se utvrdile potrebe, mehanizmi funkcionisanja, stepen i način saradnje ovih aktera na lokalnom planu, ali i dalja strategija za unapređenjem ovog pitanja i prevazilaženja problema nezaposlenosti i pokretanja omladinskog preduzetništva.
Rezultati Fokus grupa biće predstavljeni u Analizi koja će se distribuirati svim građanima, predstavnicima lokalnih institucija, medijima i organizacijama u cilju pronalaćenja efikasnih modela za podsticaj preduzetništva kod mladih, pre svega mladih žena iz ruralnih područja.
Analiza koju budemo izradili biće nam od velike pomoći i tokom organizacije treninga odnosno obuke koja se očekuje sredinom septembra meseca.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz podršku Ministarstva omladine i turizma realizuje projekat pod nazivom „Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa“
Tim povodom,CIRS poziva sve zainteresovane mlade žene iz ruralnih područja na teritoriji opštine Surdulica da se prijave za učešće na obuci koja će biti organizovana sredinom oktobra meseca u prostorijama udruženja.
Zainteresovane polaznice nam se mogu obratiti putem imejla cirssurdulice@gmail.com, ili putem kontakt telefona 061/6447636 ili doći lično u prostorijama udruženja na adresi Jugoslovenska 13 u Surdulici.
Koordinator na projektu Marina Stojnev će primiti sve prijave i nakon formiranja grupe obavestiti polaznice o tačnom datumu i vremenu organizacije obuke.
Na obuci će biti pozvani i predstavnici poslodavaca,sindikata,predstavnici Lokalne samouprave,mediji kao i istaknuti predavači koji se bave ovim pitnjima i koji će pružiti svu neophodnu podršku mladim ženama koje iskažu želju za pokretanje sopstvenog biznisa.
