U Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Surdulici je svečano obeležena školska slava, kojoj je prisustvovao i ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev, bivši učenik ove škole.
Bitan trenutak proslave bio je uručenje po 10.000 dinara svakom đaku, u skladu sa odlukom opštine Surdulica. Sredstva su obezbeđena kako bi se podržale porodice i motivisali učenici da nastave sa dobrim rezultatima u učenju.
„ Verujem da su ulaganje u obrazovanje i podrška našim najmlađima najvažniji temelj budućnosti. Ponosan sam na svoju školu i na generacije koje iz nje izlaze spremne da grade bolje društvo “, izjavio je ministar.
U Lapovu je održana svečana akademija povodom obeležavanja Dana Sektora za vanredne situacije, kojoj su prisustvovali ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
“Ova manifestacija je bila prilika da se oda priznanje ljudima koji nesebično i hrabro stavljaju svoje živote u službu građana. Njihova borba sa požarima, poplavama i drugim kriznim situacijama pokazuje da patriotizam nije samo reč, već delo, odgovornost i požrtvovanost”, naveo je ministar Tončev.
Prema njegovim rečima, društvo ima obavezu da čuva uspomenu na sve one koji su izgubili život u izvršavanju svoje dužnosti, ali i da pruži snažnu podršku svim pripadnicima Sektora za vanredne situacije u njihovoj humanoj i časnoj misiji.
Opština Bosilegrad i Turistička organizacija po drugi put pripremaju manifestaciju „Dani bosilegradskog zeljanika“ povodom Dana opštine, 21. septembra. Cilj događaja je očuvanje i promocija pripreme zeljanika – simbola gostoprimstva i veštine domaćica ovog kraja.
Pored manifestacije „Dani zeljanika“, održaće se i tradicionalni vašar povodom praznika Male Bogorodice, koji se godinama unazad organizuje uz bogat kulturno-umetnički program. Očekuje se veliki broj posetilaca iz zemlje i susednih država.
Takmičiće se ekipe iz Bosilegrada, drugih opština Srbije, Bugarske i Severne Makedonije. Žiri će birati najukusniji zeljanik i najlepše uređen štand, a pobednici će dobiti priznanja i nagrade.
Posetioci će, pored zeljanika, moći da probaju i druga peciva, dok manifestacija istovremeno čuva običaje, povezuje generacije i promoviše gastronomsko bogatstvo bosilegradskog kraja.
Film Kažnjiva trgovina nastao u oktobru 2023. godine u proslavljenoj vranjskoj školi animiranog filma – ŠAF iz kategorija najmlađih polaznika obeležio je te godine 10 godina postojanja i rada Lokalne mreže za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima Grada Vranja.
Film je po rečima profesionalaca tada i započeo da živi. U 2024. i 2025. godini poslat je na mnoge festivale animiranog filma u regionu i širom sveta kao što su Rafi &Rafi u Varaždinu, Hrvatska potom u Rusiji “Svetlost Svet” festival, slede BAB u Bratislavi, Camera Zizanio u Grčkoj, na festival “Balos” u Milanu, Italija gde je uvršten kroz zvaničnu selekciju.
U zemlji prikazan je na festivalima animiranog filma u Beogradu, Jagodini, Gornjem Milanovcu.
Do kraja ove godine Kažnjivu trgovinu videće i u Požarevcu, Estoniji kao i u Berlinu u decembru na prestižnom Koso festivalu.
Kažnjiva trgovina se prikazuje prilikom gotovo svih poseta koje sa za učenike vranjskih škola organizuju u ŠAF-u, tako da je od svog nastanka do sada kroz projekcije, ovaj animirani film izrađen u kolaž tehnici, pogledalo više od 500 dece širom sveta i u zemlji.
Direktorka Škole animiranog filma u Vranju, Jasmina Stojanović ističe da je reakcija gledalaca gotovo uvek ista:
“Kraj filma je izuzetno upečatljiv. Ostavlja utisak na decu, deca imaju zadršku i tera ih na razmišljanje. Zamisle se.” – što i jeste osnovni cilj i okosnica rada Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju, rad na prevenciji i podizanju svesti u zajednici u vezi sa fenomenom trafikinga kao i borba za očuvanje svih ljudskih prava.
Prevencija seksualno prenosivih bolesti jedan je od temelja javnog zdravlja, ali u Srbiji, a posebno u južnim krajevima poput Pčinjskog okruga, osobe sa invaliditetom i dalje su gotovo nevidljive u zdravstvenim strategijama, edukativnim programima i medijskim kampanjama. Iako imaju iste potrebe i prava kao i svi drugi, prepreke u pristupu informacijama, testiranju i sredstvima zaštite često ih stavljaju u neravnopravan položaj.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, osobe sa invaliditetom mogu biti pod povećanim rizikom od seksualno prenosivih bolesti. Taj rizik ne proizilazi iz samog invaliditeta, već iz niza faktora – nedostatka prilagođenog obrazovanja, socijalne izolacije, zavisnosti od pomoći drugih, kao i povećane izloženosti nasilju i zloupotrebi.
U zajednicama gde se o seksualnosti i dalje govori sa nelagodom, OSI često ostaju izvan tokova informisanja. Na njih se i dalje gleda kao na osobe koje nisu seksualno aktivne, pa se retko uzimaju u obzir kada se kreiraju zdravstveni programi i kampanje. Takve predrasude im uskraćuju osnovno pravo na znanje, a neinformisanost ih čini ranjivijim na infekcije koje se mogu sprečiti pravovremenim edukacijama i pristupačnim uslugama.
U Pčinjskom okrugu prepreke su višestruke. Informacije o seksualno prenosivim bolestima najčešće su dostupne u štampanim brošurama sa sitnim fontom i stručnim terminima koji nisu prilagođeni osobama sa oštećenjem vida ili intelektualnim poteškoćama.
Zdravstvene ustanove, naročito one u manjim sredinama, često nemaju rampe, liftove ili toalete u koje mogu da uđu korisnici kolica, pa je testiranje fizički otežano. Pored toga, stigma u malim zajednicama i nedostatak poverenja u sistem dodatno odvraćaju ljude od toga da potraže pomoć. Strah da će njihovo zdravstveno stanje postati javno još uvek je snažan, naročito u okruženjima gde je diskriminacija svakodnevna pojava.
Zdravstveni radnici takođe retko prolaze obuke o tome kako da komuniciraju sa osobama sa invaliditetom na način koji je oslobođen predrasuda. Mnogi sagovornici iz civilnog sektora ističu da je empatija ključna, ali da se ona ne može očekivati ako ne postoji institucionalna podrška i kontinuirana edukacija. Potrebno je da lekari, medicinske sestre i savetnici nauče kako da pruže tačne, jednostavne i razumljive informacije, da saslušaju pacijenta i da mu pristupe sa poštovanjem, a ne kroz prizmu invaliditeta.
Put ka boljoj prevenciji podrazumeva nekoliko važnih koraka: da se osobe sa invaliditetom uključe u planiranje i sprovođenje kampanja, kako bi poruke bile razumljive i prilagođene; da testiranja postanu dostupna svima, uključujući i one koji žive u ruralnim područjima; da zdravstvene usluge budu pristupačne ne samo fizički, već i komunikaciono; i da distribucija kondoma i edukativnih materijala obuhvati udruženja osoba sa invaliditetom, centre za socijalni rad i škole. Jednako je važno da se o ovim temama govori javno, da mediji razbijaju tabue i da građani razumeju da je zaštita od bolesti pravo svakog pojedinca.
Prevencija bez izuzetaka ne znači samo dostupnost testiranja i kondoma, već i promenu načina razmišljanja. Kada su informacije, usluge i zaštita dostupni svima, smanjuje se broj zaraženih, ali i stigma koja prati seksualno prenosive infekcije. Za osobe sa invaliditetom to je mnogo više od zdravstvenog pitanja – to je pravo na jednak tretman, poverenje i dostojanstvo.
Empatija u javnom zdravlju znači da niko ne sme biti izostavljen. Sve dok postoji i jedna grupa koja ostaje van zaštitne mreže, sistem prevencije ne može biti potpun. Pravo na zdravlje podrazumeva i pravo na znanje, a javno zdravlje može biti snažno samo ako je istinski inkluzivno.
