Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene.
Sudeći po poslovima koje obavaljaju, biti žena na selu, kažu, skoro je isto kao i biti muškarac.
Milanka Marković, pored svakodnevnih obaveza oko stoke i ručka, sa suprugom odlazi i na njivu i u seču drva.
„Vi morate sa muškarcima biti barabar, vi morate sa njima svugde biti, a oni sa vama svugde nisu, jer takva je priroda posla, a drugo, svaka žena na selu radi sve od teškog fizičkog posla do lepih i lakih poslova“, kaže Stanika Petrov iz sela Klisura kod Surdulice
Žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene, a za svoj rad kod kuće nisu plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. A one retke koje nađu posao, i dalje čekaju iste obaveze.
„U selu jedino dve žene rade pored imanja koje imaju i tih obaveza kući, a inače su nezaposlene iz razloga što imaju velika poljoprivredna gazdinstva. Žene na selu iako puno rade, znači njima za taj rad niko ne plaća“, ističe probleme Petrova
Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice.
Snežana Jovanović iz Masurice pre nekoliko godina uspela je da se izbori za svoja prava i započne proizvodnju jagode.
„Meni su moji roditelji ustupili zemlju, oni su meni velika podrška, znači kod mene je tata čovek koji razume sve i nije mu problem što će se gazdinstvo voditi na meni. Dok kod nas u selu ne podržava se žena tako, ja kad sam prva otvorila gazdinstvo to je bio bauk, što ja, što nije otac ili što nije sin“, objašnjava Jovanovićeva.
U našoj zemlji već nekoliko godina unazad osnivaju se udruženja koja imaju za cilj da osnaže žene na selu. Veliki broj njih na taj način je prošao informatičke i preduzetničke obuke, jer statistika pokazuje da su žene iz ruralnih krajeva često nedovoljno opismenjene i da ne znaju koja su njihova prava. Kroz udruživanje, neke su uspele i da pokrenu sopstveni biznis.
Prema rečima Jovanovićeve,iako ima pomaka kada su žene na selu u pitanju,opet je to veoma mali procenat.
Poseban problem kod žena iz ruralnih krajeva je uklopiti rad na selu i roditeljstvo. Zbog nagomilanih obaveza,neretko žene na selu ne mogu da se u dovoljnoj meri posvete roditeljstvu,pa deca na selu umesto da uživaju svoje detinjstvo,ona se takođe bave fizičkim poslovima.
Jovanovićeva ističe da je potrebno vreme da se žene na selu tretiraju drugačije od muškaraca po pitanju fizičkih poslova I da treba da shvate da su one pre svega majke.
