Nakon saslušanja pred Višim javnim tužilaštvo u Vranju, sudija Višeg suda u Vranju odredio je pritvor za tri lica iz Surdulice od kojih su dvoje maloletnici.
U pritvoru Okružnog zatvora u Vranju nalazi se M.S. iz okoline Surdulice, kao i dvoje maloletnih lica čiji identitet nije saopšten. Sva trojica se sumnjiče da su izvršili krivično delo obljube nad nemoćnim licem.
Iz Višeg suda u Vranju saopšteno je da je slučaj prijavljen policiji nakon čega su osumnjičeni saslušani a sudija za maloletna lica je u skladu sa zakonskim normama odredio pritvor do trideset dana.
Sumnja se da su ova trojica izvršili obljubu nad maloletnom devojčicom u statusu invalida, navedeno je iz vranjskog suda.
Danas su predstavnici CIRS-a iz Surdulice predstavili analizu istraživanja na temu Prevencija ključ zaštite reproduktivnog zdravlja mladih.
Kako su istakli,ova analiza je samo uvod za dalju realizaciju ovog veoma važnog projekta. Analiza će biti podeljena učenici srednjih škola na teritoriji i okolini Surdulice.
Suština izrađene analize je da se istaknu problemi sa kojima se mladi danas suočavaju po pitanju reproduktivnog zdravlja. Iz ove nevladine organizacije poručuju da je veoma važno uputiti mlade i objasniti im koliko su važni prevntivni pregledi.
U nastavku realizacije projekta uslediće i izrada i štampa flajera koji će biti podeljeni mladima u Surdulici.
Projekat Prevencija ključ zaštite reproduktivnog zdravlja mladih podrtžan je od strane Ministarstva turizma i omladine,sektor za omladinu.
Vlasinsko jezero našlo se na listi 50 najpopularnijih Instagram lokacija u Srbiji, objavljeno je sa GetByBus, platforme za pretragu i kupovinu autobuskih karata, sa sedištem u Splitu.
Sa ove platforme saopštili su da su se među različitim pristupima izradi liste najpopularnijih Instagram lokacija u Srbiji, odlučili da odaberu znamenitosti umesto gradova.
„Kao rezultat toga, na listi ćete pronaći Nišku tvrđavu umesto Grad Niš.
Pronalazak znamenitosti obavljen je uz pomoć usluge Google Travel.
Kako bismo suzili izbor i definisali najpopularnije, poslužili smo se Google recenzijama.
Međutim, razmatrali smo samo atrakcije koje imaju više od 100 recenzija.
Sledeći korak bio je prikupljanje broja mentiona i hashtagova na Instagramu, kako na izvornom, tako i na engleskom jeziku.
Broj spominjanja prikupljen je u julu 2023. godine, pa će brojke prirodno rasti kako vreme prolazi.
Na kraju smo sortirali lokacije prema broju spominjanja i dobili našu konačnu listu 50 najpopularnijih Instagram lokacija u Srbiji“, navode sa GetByBus.
Ukupan broj mentiona za Vlasinsko jezero na ovoj platformi bio je 13.269.
„Smešteno u mirnom krajoliku južne Srbije, Vlasinsko jezero je omiljeni beg za putnike koji traže prirodu. Jezero nije potpuno prirodno, već rezultat projekta izgradnje brane. Ipak, jezero je visoko cenjeno zbog svoje mirne atmosfere i okolne divljine. Kristalna voda deluje kao ogledalo, odražavajući šumu i bogatu bioraznolikost koja je okružuje. Velik broj ljubitelja ptica i životinja često dolazi na jezero kako bi uživali u spektakularnim pogledima. Osim toga, Vlasinsko jezero nudi više od samo slikovite lepote – poziva putnike da se posvete ribolovu, vožnji čamcem i planinarenju, pretvarajući običan izlet u aktivan i avanturistički istraživački doživljaj“, obrazloženo je na platformi GetByBus.
Na ovoj platformi bave se i pisanjem bloga, na kojem objavljuju tekstove o putovanjima i popularnim destinacijama.
CIRS iz Surdulice je organizovao prezentaciju istraživanja na temu Osnaživanje žena iz ruralnih područja sa juga Srbije za razvoj i pokretanje malih biznisa .Statistika jasno pokazuje da je prisutan rodni jaz u preduzetništvu.
Na jugu Srbije, žene čine manji deo preduzetničke zajednice, a njihov pristup kapitalu, obuci i tržištu je ograničen.
Manje od 30% vlasnika malih preduzeća su žene.
Statistika je više od brojeva; ona je ogledalo društva. Što manje žena preuzima ulogu preduzetnika, to više potencijala ostaje neiskorišćeno. Iza svakog procenta stoji priča, talenat i mogućnost koje čekaju da budu oslobađeni.
Statistika je moćno oruđe koje nam omogućava da dublje razumemo situaciju i izazove koji utiču na razvoj malih biznisa kod žena na jugu Srbije. Кroz brojke se ogleda stvarnost i jasno nam ukazuje na nejednakosti koje treba adresirati.
Nažalost, brojke ne ostavljaju mesta za sumnju – prisutan je značajan rodni jaz u preduzetništvu. Žene čine manji deo preduzetničke zajednice, čime se propušta dragocen resurs koji bi mogao doneti prosperitet zajednici i ekonomiji. Manje od 30% vlasnika malih preduzeća su žene, što ozbiljno ograničava njihovu vidljivost i doprinos ekonomskom razvoju.
Međutim, ovaj problem je mnogo dublji od samo brojeva. Svaki taj procenat predstavlja stvarne životne priče i talente koje čekaju da budu prepoznati i razvijeni. Iza tih statističkih podataka stoje žene sa strašću, snovima i potencijalom da unaprede sebe i svoje zajednice. Nejednakost u preduzetništvu je ne samo ekonomska, već i socijalna nepravda koju treba ispraviti.
U suštini, statistika je poziv na akciju. Ona nam jasno ukazuje na potrebu za pružanjem boljih mogućnosti obuke, pristupa kapitalu i tržištu ženama iz ruralnih područja. Кroz adekvatnu podršku, možemo transformisati ove brojeve u priče o
uspehu i pomoći ženama da preuzmu aktivnu ulogu u oblikovanju svoje sudbine i budućnosti svojih zajednica. Statistika ne bi trebala biti samo bezdušna lista brojeva trebala bi biti pokretačka sila za promene koje će doneti ravnopravnost i napredak u preduzetništvu žena na jugu Srbije.
Inače,ovaj projekat je podržalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.
Predstavnici sportskih ribolovaca Leskovca, Vranja, Surdulice, Crne Trave, Vladičinog Hana i Vlasotinca, danas su na ribarskom području PIO Vlasina (Vlasinsko jezero) izrazili svoje nezadovoljstvo zbog najavljenog, od danas izlovljavanja soma iz ovog jezera.
U pitanju je, kako kažu, plansko izlovljavanje od 5 tona, a sve u cilju zaštite drugih vrsta riba kojima se navodno som hrani.
Izlovljavanje vrše profesionalni alasi, mrežama, od danas, pa do daljnjeg, dok se ne izvadi pomenuta količina ove ribe.
“Prvi razlog je taj što bi izlov imao smisla da se na jezeru nisu vremenom javili drugi problemi i činioci koji ugrožavaju i desetkuju riblji fond, a to su ljudi (ribokradice) i koromrani (ptice koje na dnevnom nivou pojedu količinu ribe u svojoj težini, 2-3kg ribe). Jezero je prenapadnuto krivolovcima, kontrola krivolova je svedena na minimum od strane ribočuvarske službe, mreže se postavljaju svakodnevno godinama i na ovaj način riba desetkuje.
Takođe, ogromna populacija kormorana koja je naselila Malo i Veliko ostrvo, i koja je opustošila i ozbiljno ugrozila floru na ostrvima svojim izmetom, svakodnevno hraneći se ribom, najozbiljnije štetu i opustošuje riblji fond. Ova populacija kormorana na jezeru, na dnevnom nivou pojede između jednu i dve tone ribe! Ljudskim faktorom (prekomernim izlovljavanjem) uništeni su Amur, šaran, linjak… Kada nema Amura, količina podvodne trave kojom se ova riba hranila postaje veća, pa se temperatura vode znatno diže, a biodiverzitet totalno menja, pa je i opstanak pastrmke na jezeru vrlo upitan. Imajući u obzir ove podatke, svesni smo da se cela struktura ribljeg fonda i jezera godinama menjala, pa i sama selekcija ribljeg fonda”, navode ribolovci.
Kako dodaju ribolovci koji su protestovali, na jezeru su opstale krupne ribe i ribe grabljivice.
Ako već nemamo više mogućnosti da pecamo šarana, amura i slične ribe, zašto onda ne promeniti “strukturu sportskog ribolova na jezeru i sve resurse zameriti na pravljenju već prirodno moćnog revira za pecanje velikih grabljivica iz čamca i sa obale, raznoraznim tehnikama. Drugi apsurd na koji smo tražili odgovor je akt koji je donela pio Vlasina pre tri godine, kojim se zabranjuje pecanje soma na živi mamac u cilju zaštite soma od prekomernog ulova… a onda tog istog soma žele da izlove mrežama u količini od 5 tone. Apsurd. Vrlo brzo smo shvatili da su pripremne faze za izlovljavanje u toku, ali da se niko od nadležnih ne pojavljuje zbog našeg prisustva, zbog čega smo pozvali upravnika pio Vlasine i tražili hitan sastanak zbog ovog problema”, dodaju.
Nakon simboličnog protesta na Vlasinskom jezeru otišli su u Surdulicu gde su postavili konkretna pitanja i “dobili ne tako jasne odgovore i prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge”.
“Naime, krivolov ne mogu da reše, po njihovim rečima, nego krivolovom bi po njihovim rečima trebali da se bave ribolovi koji uredno plaćaju dozvole, jer oni koji su plaćeni to da urade, nemaju očigledno ni volje, ni sredstava ali ni ljudskih resursa da to spreče. Kormorani su zakonom zaštićena vrsta na zaštićenom području, koja po proceni PMF Fakulteta, ne ugrožava riblji fond na toj površini vode, ali mi smatramo da je ovo samo opravdanje za striktno pridržavanje zakonu, jer je ptica zaštićena od odstrela.Problem sa živim mamcima koji su zabranjeni za lov soma na jezeru je u tome što se time lovi veća količina soma?! Objašnjenje nismo razumeli najjasnije, jer oni upravo žele da izlove 5 tone soma”, ističu ribolovci.
Kako navode, glavni problem je u tome što je PMF prošle godine izvršilo probno izlovljavanje i ispitivanje količine soma na ovoj površini vode.
“Imamo razloga da verujemo, da je to urađeno po nalogu upravnika Pio Vlasina, koji nam je sve vreme uporno forsirao priču o značaju poribljavanja jezera šaranima od 1-1,5kg. On podržava procenu Fakulteta da soma treba desetkovati, iako je i sam svestan da su ogroman problem i kormorani i da se “problem” sa predatorima u vodi ovako neće rešiti, jer će ih uvek biti, a ti šarani koje planiraju da puste od para koje uzmu od izlovljenih somova (20-30000€), upitan je njihov opstanak baš iz razloga jer se problem kormorana ne rešava, problem predatora ne rešava… ali ni problemi sa ribokrađom, pa verujemo da od ovih šarana ništa neće ni ostati. Jedina uteha je ta, što će ovo izlovljavanje biti sprovedeno, kako kažu, samo ove godine. I sada… umesto da pravimo lep revir za grabljivice od 5-10-20-50-70kg, oni to izlovljavaju, da bi onda ribom koja odavno ne postoji u jezeru porubljavali jezero”, naglašavaju.
Oni navode da je ovo jedan začarani krug, iz koga trenutno ništa dobro i konstruktivno ne može izaći.
“Dobili smo obećanje, da ćemo u doglednom periodu održati tribinu sa profesorima i istraživačima sa PMF-a, i da ćemo tada moći da postavimo pitanja na koja želimo dugoročne odgovore. Ovo što će se dešavati u narednim danima, ostaviće ogroman i neizbrisiv trag na Vlasinsko jezero, koji će da se oseti u godinama koje su pred nama”, zaključuju.
Ipak, kako tvrde, 5 tona somova će biti ubijeno i trajno izolovano iz jezera.
Novi podaci Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim platama u julu pokazuju da Surduličani zarađuju u proseku 64.637 dinara, dok je prosečna plata na teritoriji Grada Vranja nešto manja i iznosi 64.189 dinara.
Tu se javlja jaz između zarada na teritoriji Gradske opštine Vranje i Gradske opštine Vranjska Banja, jer u Vranju ljudi zarađuju prosečno 64.271 dinara, dok Banjčani imaju platu manju za oko 3.000 dinara, odnosno 61.049 dinara.
Od Vranjanaca više zarađuju i stanovnici Vladičinog Hana, gde je prosečna zarada u julu iznosila 64.305 dinara.
Trgovište je jedina od preostalih opština u kojoj zarade nisu manje od 60.000 dinara, sa prosečnom zaradom za 366 dinara većom od ovog iznosa, odnosno 60.366 dinara.
Bosilegrad, Bujanovac i Preševo i dalje su na neslavnim poslednjim mestima, jer u Bosilegradu zaposleni ljudi zarađuju u proseku 59.851 dinar, u Bujanovcu 58.965 dinara, dok su prosečne plate u Preševu svega 55.917 dinara.
