Film Kažnjiva trgovina nastao u oktobru 2023. godine u proslavljenoj vranjskoj školi animiranog filma – ŠAF iz kategorija najmlađih polaznika obeležio je te godine 10 godina postojanja i rada Lokalne mreže za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima Grada Vranja.
Film je po rečima profesionalaca tada i započeo da živi. U 2024. i 2025. godini poslat je na mnoge festivale animiranog filma u regionu i širom sveta kao što su Rafi &Rafi u Varaždinu, Hrvatska potom u Rusiji “Svetlost Svet” festival, slede BAB u Bratislavi, Camera Zizanio u Grčkoj, na festival “Balos” u Milanu, Italija gde je uvršten kroz zvaničnu selekciju.
U zemlji prikazan je na festivalima animiranog filma u Beogradu, Jagodini, Gornjem Milanovcu.
Do kraja ove godine Kažnjivu trgovinu videće i u Požarevcu, Estoniji kao i u Berlinu u decembru na prestižnom Koso festivalu.
Kažnjiva trgovina se prikazuje prilikom gotovo svih poseta koje sa za učenike vranjskih škola organizuju u ŠAF-u, tako da je od svog nastanka do sada kroz projekcije, ovaj animirani film izrađen u kolaž tehnici, pogledalo više od 500 dece širom sveta i u zemlji.
Direktorka Škole animiranog filma u Vranju, Jasmina Stojanović ističe da je reakcija gledalaca gotovo uvek ista:
“Kraj filma je izuzetno upečatljiv. Ostavlja utisak na decu, deca imaju zadršku i tera ih na razmišljanje. Zamisle se.” – što i jeste osnovni cilj i okosnica rada Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Vranju, rad na prevenciji i podizanju svesti u zajednici u vezi sa fenomenom trafikinga kao i borba za očuvanje svih ljudskih prava.
Prevencija seksualno prenosivih bolesti jedan je od temelja javnog zdravlja, ali u Srbiji, a posebno u južnim krajevima poput Pčinjskog okruga, osobe sa invaliditetom i dalje su gotovo nevidljive u zdravstvenim strategijama, edukativnim programima i medijskim kampanjama. Iako imaju iste potrebe i prava kao i svi drugi, prepreke u pristupu informacijama, testiranju i sredstvima zaštite često ih stavljaju u neravnopravan položaj.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, osobe sa invaliditetom mogu biti pod povećanim rizikom od seksualno prenosivih bolesti. Taj rizik ne proizilazi iz samog invaliditeta, već iz niza faktora – nedostatka prilagođenog obrazovanja, socijalne izolacije, zavisnosti od pomoći drugih, kao i povećane izloženosti nasilju i zloupotrebi.
U zajednicama gde se o seksualnosti i dalje govori sa nelagodom, OSI često ostaju izvan tokova informisanja. Na njih se i dalje gleda kao na osobe koje nisu seksualno aktivne, pa se retko uzimaju u obzir kada se kreiraju zdravstveni programi i kampanje. Takve predrasude im uskraćuju osnovno pravo na znanje, a neinformisanost ih čini ranjivijim na infekcije koje se mogu sprečiti pravovremenim edukacijama i pristupačnim uslugama.
U Pčinjskom okrugu prepreke su višestruke. Informacije o seksualno prenosivim bolestima najčešće su dostupne u štampanim brošurama sa sitnim fontom i stručnim terminima koji nisu prilagođeni osobama sa oštećenjem vida ili intelektualnim poteškoćama.
Zdravstvene ustanove, naročito one u manjim sredinama, često nemaju rampe, liftove ili toalete u koje mogu da uđu korisnici kolica, pa je testiranje fizički otežano. Pored toga, stigma u malim zajednicama i nedostatak poverenja u sistem dodatno odvraćaju ljude od toga da potraže pomoć. Strah da će njihovo zdravstveno stanje postati javno još uvek je snažan, naročito u okruženjima gde je diskriminacija svakodnevna pojava.
Zdravstveni radnici takođe retko prolaze obuke o tome kako da komuniciraju sa osobama sa invaliditetom na način koji je oslobođen predrasuda. Mnogi sagovornici iz civilnog sektora ističu da je empatija ključna, ali da se ona ne može očekivati ako ne postoji institucionalna podrška i kontinuirana edukacija. Potrebno je da lekari, medicinske sestre i savetnici nauče kako da pruže tačne, jednostavne i razumljive informacije, da saslušaju pacijenta i da mu pristupe sa poštovanjem, a ne kroz prizmu invaliditeta.
Put ka boljoj prevenciji podrazumeva nekoliko važnih koraka: da se osobe sa invaliditetom uključe u planiranje i sprovođenje kampanja, kako bi poruke bile razumljive i prilagođene; da testiranja postanu dostupna svima, uključujući i one koji žive u ruralnim područjima; da zdravstvene usluge budu pristupačne ne samo fizički, već i komunikaciono; i da distribucija kondoma i edukativnih materijala obuhvati udruženja osoba sa invaliditetom, centre za socijalni rad i škole. Jednako je važno da se o ovim temama govori javno, da mediji razbijaju tabue i da građani razumeju da je zaštita od bolesti pravo svakog pojedinca.
Prevencija bez izuzetaka ne znači samo dostupnost testiranja i kondoma, već i promenu načina razmišljanja. Kada su informacije, usluge i zaštita dostupni svima, smanjuje se broj zaraženih, ali i stigma koja prati seksualno prenosive infekcije. Za osobe sa invaliditetom to je mnogo više od zdravstvenog pitanja – to je pravo na jednak tretman, poverenje i dostojanstvo.
Empatija u javnom zdravlju znači da niko ne sme biti izostavljen. Sve dok postoji i jedna grupa koja ostaje van zaštitne mreže, sistem prevencije ne može biti potpun. Pravo na zdravlje podrazumeva i pravo na znanje, a javno zdravlje može biti snažno samo ako je istinski inkluzivno.
Dejvid Bajramović iz Bojnika proglašen je u nedelju uveče za prvu trubu 64. Dragačevskog sabora trubača u Guči, a titulu najboljeg orkestra na završnoj manifestaciji takmičenja trubača poneo je Orkestar Vladimira Ivanovića iz Zagužanja kod Surdulice.
Zlatnu trubu, koju je ove godine dodelila kompanija MB – Namenska iz Lučana, dobio je Dragan Pavlović iz orkestra Dragačevske trube, dok je orkestar Knjaževac iz istoimenog mesta nagrađen za najizvornije muziciranje.
Za najboljeg bubnjara žiri je proglasio Dragoslava Novakovića, iz orkestra Bojana Ristića iz Vladičinog Hana, dok je najbolji basista Dragan Sejdić iz orkestra Isidora Zećirovića.
Najbolji tenorista sabora je Denis Kerekeš iz orkestra Boška Krdžavca iz Novog Sada.
Kolo je najbolje odsvirao orkestar Stanislava Antića iz Zagužanja, a melodiju najbolje pesme orkestar Marka Trnavca iz Mršelja.
Finalno takmičenje trubačkih orkestara iz Srbije održano je u nedelju uveče u Guči, a pobednici su proglašeni posle ponoći.
Ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev izjavio je danas, obilazeći Knjaževac povodom obeležavanja 100 dana rada Vlade, da je to ministarstvo u poslednjih nekoliko godina finansiralo projekte u ovoj opštini u ukupnoj vrednosti od 26,4 miliona dinara namenjenih lokalnoj samoupravi, kao i dodatnih 2,65 miliona dinara za podršku nevladinim organizacijama i udruženjima sa terena.
Kako je saopšteno iz Ministarstva za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Tončev je obišao moderan pešački most na platou kod Doma kulture, svlačionice na gradskom stadionu i lokacije na kojima je urađena istražna bušotina i kanalizaciona mreža, a svoju posetu završio je obilaskom udruženja žena Etno centar.
Tončev je istakao da ti projekti ne predstavljaju samo ulaganja u infrastrukturu, već i u dostojanstven život građana i dodao da je zadatak ministarstva da stvori uslove u kojima mladi ostaju, a porodice planiraju budućnost.
