Prema podacima do kojih je Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS došao je da je status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada.
Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju.
Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi.
Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29%, dok u Srbiji one čine 12%.
Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika.
Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.
Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS uz pomoć Ministarstva za brigu o porodici i demografiju nastaviće istraživanja o usklađivanju rada I roditeljstva naročito žena iz seoskih područja kroz razgovore sa njima.
Ministar bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev i državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dragan Stevanović razgovarali su danas sa čelnicima Opštine Surdulica i predstavnicima projektantskih i geodetskih kuća o izgradnji kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru.
Tončev je tom prilikom istakao da je projekat izgradnje kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru prioritet jer će rešavanje problema otpadnih voda povećati kvalitet života građana i dovesti do boljih uslova za životnu sredinu.
On je naveo da su na sastanku, održanom u Vladi Srbije, definisani dalji koraci u ovom procesu, vremenski okviri i zaduženja.
Ministar je naglasio da se udruženim snagama nastavlja rad na realizaciji novih ciljeva i projekata, koji će doneti korist svima koji žive i rade u Surdulici.
Sastanku su prisustvovali predsednica Opštine Surdulica Aleksandra Popović, zamenica predsednice ove opštine Biljana Mihajlović, načelnica Građevinske službe Mirjana Spasić, kao i savetnici za lokalni ekonomski razvoj u toj opštini Žarko Iskrenov i Veljko Manov.
Razgovorima su prisustvovali i direktor kompanije „Premer Savković dooˮ Marko Savković i Vladan Ristić iz ove kompanije, Daliborka Maksović i Siniša Maksović iz geodetskog biroa „Geo DAVSˮ i projektanti Dejan Marković i Predrag Lukić iz firme „Eko Morava projektˮ, navodi se u saopštenju Kabineta ministra bez portfelja.
Osnovni sud u Beogradu odbio je tužbu Stevana Stojanovića, direktora fudbalske reprezentacjje Srbije kojom je traženo da aktuelni ministar Novica Tončev na ime povrede časti i prava ličnosti isplati iznos od 750.000,00 rsd i obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.750,00 rsd.
„Presuda Osnovnog suda u Beogradu je dokaz da su istina i pravda ovog puta pobedili. Ova presuda je konačna potvrda da su moje reči temeljene na činjenicama, a ne na uvredama. Javnost je dobila pravu sliku o nenormalnim ciframa koje se troše na rukovodstvo fudbalske reprezentacije, na lične apetite, a ne na ulaganje u srpski sport. Neodgovorno rasipanje novca građana Srbije je sada jasno izloženo svetlu istine!
Više puta sam tražio od uprave Fudbalskog saveza Srbije da prikaže tokove novca i enormne premije za plasman reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Kataru, kao i primanja članova Izvršnog odbora, rukovodstva, selektora, sportskog direktora. Nikada od njih nisam dobio odgovor, ali se ispostavilo da su moje tvrdnje o milionskim iznosima koje su uzeli Piksi, Šurbatović, Dika i finansijska direktorka tačne.
Ovo je pobeda pravde, odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim sredstvima.
Nadam se da će ova presuda poslužiti kao primer svima da se istina uvek isplati, a hrabrost i borba za pravdu uvek donose pobedu! Građani Srbije zaslužuju da se njihov novac troši odgovorno i transparentno, a ja ću nastaviti da se borim za njihova prava i interese sa istom strašću i odlučnošću kao i do sada. Za mene je pravda zadovoljena i uložena novčana sredstva ću donirati u humanitarne svrhe – istakao je ministar Novica Tončev.
Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu.
S druge strane,postoje I žene iz obližnjih sela koje su zaposlene puno radno vreme. Dragica Petrović iz Zaguženja kod Surdulice radi u jednoj fabrici u okolini Surdulice u tri smene. Ona je majka troje maloletne dece od kojih je najmlađe staro svega dve ipo godine. Pored toga,Dragica se bavi poljoprivredom,stočarstvom ali I svim kućnim poslovima koji se očekuje od jedne seoske domaćice.Na pitanje da nam prepriča jedan svoj dan,Dragica odgovara:
“Spavam svega 4 sata. Moj dan zavisi od smene na poslu. Recimo,kada radim popodnevnu smenu,što je od 14h do 22h to izgleda ovako. Ustajem oko pola pet ujutru. Pospremim kuću,zamesim hleba ,nahranim I pomuzem stoku,zalijem baštu…Nakon toga sakupim jaja,stavim da skuvam mleko I pravim domaći sir…napravim deci doručak. Deca su mi stara 6,4 i dve ipo godine. Ustaju oko 8h.
Nakon doručka sledi ponovno raspremanje i priprema ručka. U međuvremenu,slažem drva jer se kod nas loži I leti I zimi kako bismo uštedeli struju jer bukvalno koristimo šporet po ceo dan. Obavezno napravim deci I neku manuju poslasticu. Već bude podne i završava ručak i spremam se za posao jer putujem autobusom. Ostavim deci i mužu koji radi od 07h do 19h ručak. Uveče se s posla vraćam oko 23h.
Prljavo posuđe i svi kućni poslovi nastali tokom dana na mene čekaju. I tako svaki dan. Nedeljom ne radim ali je nedelja dan koji provodim u polju. Nijedan posao mi ne pada teško osim što kao majka ne mogu da se posvetim deci I igram igre sa njima,već ispada da samo tehnički brinem o njima. Ali šta ću,život je takav”…kaže Petrovićeva.
Policiji u Surdulici prijavljen je slučaj da su u selu Klisura, iz kuće vlasnika koji živi u Beogradu ukradeni bakarni kotlići, šoljice za kafu, poljoprivredni alat, kao i druge stvari.
Od strane dežurnog tužioca naloženo je da se izvrši uviđaj, prikupe potrebna obaveštenja, kao i da se preduzmu sve potrebne mere na otkrivanju NN lica koje je počinilo krivično delo „teška krađa“.
