Kabinet ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština Novice Tončeva treći put učestvuje na Međunarodnom sajmu „Etno hrane i pićaˮ i na taj način pruža priliku lokalnim proizvođačima da predstave svoje proizvode.
Tončev je, zajedno sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandrom Martinovićem otvorio ovu manifestaciju, koja je izuzetno značajna za promociju lokalnih proizvoda i gastronomskog kvaliteta Srbije i koja će doprineti razvoju nerazvijenih opština.
Kabinet za razvoj nedovoljno razvijenih opština tradicionalno učestvuje na ovom sajmu i obezbeđuje predstavljanje malih proizvođača iz nerazvijenih opština.
Kabinet ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština Novice Tončeva organizovao je u Surdulici trodnevni Sajam učeničkih kompanija iz nerazvijenih opština u cilju promocije i predstavljanja inovativnih ideja.
U okviru sajma, koji traje od 25. do 27. novembra, 11 učeničkih kompanija predstavlja svoje radove i upoznaje sve zainteresovane sa potencijalima svog projekta.
Pomenute učeničke kompanije su iz devet nerazvijenih opština i to iz opština Bojnik, Žitorađa, Vlasotince, Doljevac, Aleksinac, Knjaževac, Svrljig, Varvarin i Rekovac.
Učešće na sajmu pruža mogućnost da se razmene iskustva učeničkih kompanija, privrednih društava i celokupne javnosti, ali predstavlja i način da se mladi ljudi ohrabre da samostalno pokrenu i realizuju svoje biznis ideje bilo da se radi o sektoru elektronike, poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva.
U okviru sajma mladi su imali priliku da obiđu i Surdulički kulturni centar, Spomen kosturnice, Tehničku školu „Nikola Tesla“ Surdulica – staru Gimnaziju, Crkvu Svetog Velikomučenika Georgija, sportsku salu „Jovan Jovanović Zmaj“ i još mnogo toga.
Tončev je istakao da je ovaj projekat izuzetno važan jer mladima pruža odličan uvid u proces razvoja i vođenja kompanije, nudi im iskustvo i savete iz prve ruke, što će im omogućiti da pripremljeni i sa realnim očekivanjima pristupe poslovnom svetu.
On je podržao ideje da se mladi motivišu i ohrabruju da samostalno pokrenu svoj posao i da se razvijaju u privatnom sektoru, ocenivši da Srbija ima pametne mlade ljude koji na najbolji način mogu da iskoriste njene potencijale i tako razviju i sebe i svoje okruženje.
Ponosan sam na ovaj projekat jer verujem u to da će im mnogo značiti u daljem karijernom razvoju. Ulaganje u mlade i obrazovanje je najbolja investicija u budućnost, naglasio je ministar.
Centar za informisanje i razvoj Surdulice CIRS je danas organizovao akciju podele Analize istraživanja na projektu Osnaživanje mladih žena iz ruralnih područja juga Srbije za razvoj i pokretanje sopstvenog biznisa.
Akcija je organizovana u četiri opštine na jugu Srbije i to u Surdulici,Trgovištu,Vranju i Vladičinom Hanu.
Volonteri CIRS-a su na ulicama ovih opština podelili analize i razgovarali sa ljudima iz ovih opština. Uglavnom su birali mlade žene.
Dobrom organizacijom prema rečima koordinatorke Marine Stojnev,danas je podeljeno blizu 500 primeraka ovih analiza.
Ova akcija je veoma važna jer će podeljene analize mladim ženama posužiti kao primer dobre prakse kako se odlučiti i pokrenuti sopstveni biznis.
Prednosti ove akcije ogledaju se i u direktnom razgovoru naših volontera sa mladim ženama. U svakoj od opština bilo je po 3 naša volontera koji su organizovanim radom uspeli da podele sve analize,pritom birajući našu ciljnu grupu a to su mlade žene iz ruralnih područja.
Stojnev je istakla da su volonteri njihove organizacije obišli okolna sela ovih opština kako bi razgovarali sa devojkama koje tamo žive.
Zbog čestih promena, izmena i dopuna Zakona svesni smo da je pitanje trudničkog ili porodiljskog odsustva komplikovano za poslodavce.
Pitanje trudničkog i porodiljskog odsustva je osetljiva tema tako da kompanije imaju mnogobrojna pitanja. Kako bismo kompanijama olakšali u ovom tekstu želimo detaljnije da pojasnimo poslodavcima o čemu treba voditi računa kada je u pitanju trudničko i porodiljsko odsustvo.
Glavna pitanja koja se često javljaju su: ko ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo? Kako se obračunava naknada zarade i ko je isplaćuje? Kada poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćenih sredstava?
Trudničko bolovanje
Tokom privremene sprečenosti za rad zbog komplikacija kod održavanja trudnoće, zaposlena ima pravo na naknadu zarade na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pravo na bolovanje zbog održavanja trudnoće ima zaposlena koja je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Bolovanje se može otvoriti čim se ustanovi trudnoća, ukoliko lekar i lekarska komisija utvrde da za to ima potrebe, i može trajati sve do otvaranja porodiljskog odsustva. Takođe, trudničko bolovanje se može produžavati uz pozitivnu ocenu lekarske komisije.
Troškove naknade zarade za prvih 30 dana trajanja odsustva zbog održavanja trudnoće snosi poslodavac. Od 31. dana, poslodavac ima pravo da podnese zahtev za refundaciju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Sredstva se refundiraju poslodavcu na namenski račun za bolovanja.
Osnov za naknadu zarade za vreme održavanja trudnoće čini prosečna zarada koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za mesec koji ulazi prosečan iznos zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad, na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje.
Prema članu 187. Zakona o radu, za vreme trajanja bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu.
Porodiljsko odsustvo
U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena predviđenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Za treće i svako naredno novorođeno dete, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva, u skladu sa odredbama člana 95. Zakona o radu.
Ostvarivanje prava na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva korisnika prava Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Odredbama člana 12. Pravilnika o ostvarivanju prava propisana su lica koja mogu da ostvare pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to su:
Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica;
Zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta koji može da ostvari pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate tokom odsustva čija dužina trajanja se računa od dana rođenja deteta;
Otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Utvrđivanje osnovice za naknadu zarade
Počev od 1. jula 2018. godine, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Posmatraju se, odnosno sabiraju, osnovice u periodu od 18 meseci, koje su evidentirane u CROSO (uzimaju se u obzir samo evidentirane osnovice za koje je plaćen doprinos na zaradu) i dele se sa 18. To znači da, bez obzira koliko ima osnovica na koje je plaćen doprinos na zaradu u posmatranom periodu, ovaj zbir se uvek deli sa 18.
Počev od 1. januara 2022. godine mesečna osnovica naknade zarade ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.
Da li dužina staža pre otpočinjanja porodiljskog odsustva utiče na visinu naknade?
U slučaju formiranja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, neophodno je da postoji prethodni radni staž, kako bi mogla da se obračuna osnovica za obračun naknade.
Da li otac može da koristi porodiljsko odsustvo?
Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) Otac deteta može da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta umesto zaposlene žene ili u slučajevima kada je ona sprečena da neguje dete (bolest, izdržavanje kazne zatvora i dr.).
U skladu sa navedenim, pravo na porodiljsko odsustvo ima samo zaposlena žena, osim u izuzetnim slučajevima, u kojima otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta mogu koristiti oba roditelja.
Pravo na godišnji odmor
U skladu sa odredbama člana 73. Zakona o radu, zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini, zbog odsustva sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Juče je u prostorijama medijskog skloništa u Vranju organizovan trening za mlade žene za pokretanje i razvoj sopstvenog biznisa.
Na treningu je bilo 14 mladih žena,mahom iz ruralnih područja sa juga Srbije ali i 8 muškaraca koji su izrazili želju da prisustvuju radionici,među kojima je bilo i privatnih preduzetnika.
Radionicu je vodila Valentina Zareva iz Surdulice,dugogodišnja novinarka i direktorka surduličke radio televizije. Kao iskusna poslovna žena,ona je navela sve pozitivne primere koje jedno poslovanje nosi sa sobom.
Prisutne mlade žene su na početku radionice pažljivo slušale da bi se kako je odmicalo predavanje uključile u diskusiju.
Prema navodima koordinatorke projekta Marine Stojnev,ove mlade žene su kao najcveći problem istakle strah od novina i strah da neće uspeti u poslovnom svetu.
Njima je predstavljena i analiza odnosno istraživanje koje je prethodno rađeno za potrebe realizacije ovog projekta. Kroz diskusiju se došlo do zaključka da je kod većine ovih mladih žena strah od neuspeha glavni razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa.
Takođe,one smatraju da na tržištu ne važe ista pravila za žene i muškarce i da su žene po prirodi posla dosta diskriminisane u odnosu na jači pol.
Neke su se pak interesovale o potencijalnoj pomoći države ili opštine,tačnije o mogućim subvencijama koje će im pomoći da pokrenu sopstveni biznis.
Zaključak za ove radionice odnodno treninga je pozitivan i promenjen stav ovih mladih žena o pokretanju i razvoju sopstvenog biznisa.
Neke od njih su javno iznele stav o tome da će se uključiti u sve programe i započeti aktivnosti na pokretanju sopstvenog biznisa što je od veoma velikog značaja za sredinu poput Surdulice.
Zaključak je da je ova radionica pozitivno uticala na sve njene učesnike. Dobra stvar je što su ove mlade žene mogle da direktno razgovaraju sa mladim privatnim preduzetnicima i od njih saznaju kako oni gledaju na razvoj ženskog preduzetništva i kakva im je saradnja sa ženama preduzetnicama
