Ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev izjavio je danas, obilazeći Knjaževac povodom obeležavanja 100 dana rada Vlade, da je to ministarstvo u poslednjih nekoliko godina finansiralo projekte u ovoj opštini u ukupnoj vrednosti od 26,4 miliona dinara namenjenih lokalnoj samoupravi, kao i dodatnih 2,65 miliona dinara za podršku nevladinim organizacijama i udruženjima sa terena.
Kako je saopšteno iz Ministarstva za razvoj nedovoljno razvijenih opština, Tončev je obišao moderan pešački most na platou kod Doma kulture, svlačionice na gradskom stadionu i lokacije na kojima je urađena istražna bušotina i kanalizaciona mreža, a svoju posetu završio je obilaskom udruženja žena Etno centar.
Tončev je istakao da ti projekti ne predstavljaju samo ulaganja u infrastrukturu, već i u dostojanstven život građana i dodao da je zadatak ministarstva da stvori uslove u kojima mladi ostaju, a porodice planiraju budućnost.
Ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev na sednici Vlade Srbije razgovarao je sa Sonjom Vlahović, državnom sekretarkom za rudarstvo i energetiku i izneo važan problem koji pogađa Surdulicu.
“ Veliki broj naših sugrađana radno je angažovan preko firme „Đerdap usluge“ na poslovima u okviru Vlasinskih hidroelektrana koje su deo sistema EPS-a. Postoji realna opasnost da, usled izostanka nastavka saradnje EPS-a sa ovom firmom, mnogi ostanu bez posla – rekao je Novica Tončev.
Tončev navodi da bi pogrešna odluka, imala ozbiljne posledice po životni standard brojnih porodica u Surdulici i dodatno ugrozilo ekonomski položaj opštine koja se i inače ubraja u nedovoljno razvijene.
Kako kaže ministar Tončev ovaj problem može da utiče i na opštine Kladovo, Negotin i Pirot.
“ Moj apel jeste da se pronađe rešenje bilo kroz nastavak saradnje sa „Đerdap uslugama“, bilo angažovanjem druge firme koja će obezbediti da ljudi ostanu na svojim radnim mestima i da opštine ne trpe dodatne gubitke istakao je Tončev.
Mentalno zdravlje i Veštačka inteligencija – Uticaj tehnologije na psihološko blagostanje mladih, od digitalne zavisnosti do podrške u mentalnom zdravlju?
Veštačka inteligencija je oblast računarstva koja se bavi razvojem sistema i programa sposobnih da obavljaju zadatke koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju. To obuhvata sposobnosti kao što su: učenje – računar uči iz podataka (npr. prepoznaje obrasce), raspoznavanje – prepoznavanje slika, govora ili teksta, razumevanje jezika – obrada i generisanje prirodnog jezika, donošenje odluka – algoritmi koji mogu predlagati ili birati rešenja i na kraju planiranje i rešavanje problema – simuliranje ljudskog načina razmišljanja.
Postoji uska (slaba) veštačka inteligencija i to su sistemi specijalizovani za jedan zadatak. To mogu da budu digitalni asistenti, prepoznavanje lica, preporuke na YouTube-u ili Netflix-u ili se radi o opštoj (jakoj) veštačkoj inteligenciji koja bi mogla da razume i obavlja bilo koji intelektualni zadatak kao čovek što još uvek ne postoji. Primena veštačke inteligencije je višestruka. U medicini, ekonomiji, marketingu, saobraćaju, industriji, obrazovanju, bezbednosti, pa i u svakodnevnim aplikacijama na telefonu, ali se sve više postavlja pitanje koliko i kako se njenom primenom utiče na mentalno zdravlje ljudi i to pre svega mladih koji su u razvoju?
“Živimo u svetu u kojem je u porastu stepen depresivnih ispoljavanja, anksioznosti, nesigurnosti, izolacije, usamljenosti kod mladih. Mladoj osobi je lakše i dostupnije potražiti savete putem veštačke inteligencije. Tom prilikom stvara se artificijelna okolnost – komunikacija putem koje dobijene savete treba uzeti sa rezervom. Komunikacija među ljudima i interpersonalni odnosi nisu samo razmenjivanje reči, već su tu uključeni i empatija, neverbalna komunikacija, kontakt pogledom između sagovornika.” – ističe Jelena Kostić, psihološkinja za mlade u Zdravstvenom centru Vranje kada govori o okolnostima koje navode mlade ljude da u velikoj meri koriste veštačku inteligenciju, i istovremeno upozorava:
“Prekomerna upotreba društvenih mreža i elektronskih uređaja u direktnoj je vezi sa nedovoljnim razvojem socijalnih veština dece i mladih. Sve češće se kod mladih javlja socijalna izolacija, izbegavanje direktnih socijalnih kontakata. Korišćenjem veštačke inteligencije kao potencijalnog sagovornika moguće je ostvariti komunikaciju bez uspostavljanja socijalnih kontakata i bez napuštanja svog ličnog prostora. Prekomerno korišćenje elektronskih uređaja može dovesti da već postojeća socijalna izolacija bude produbljena što može uticati na pomanjkanja u daljem razvoju ličnosti i u sveobuhvatnom funkcionisanju mlade osobe. Neophodno je je da mladi budu pravilno edukovani, adekvatno usmereni od strane roditelja, stručnih radnika, nastavnika/profesora kada je u pitanju korišćenje elektronskih uređaja, društvenih mreža, veštačke inteligencije.”.
Upravo profesorka informatike u vranjskoj Gimnaziji “Bora Stanković”, Biljana Krstić ukazuje na činjenicu da deca danas jesu veoma zainteresovana da koriste veštačku inteligenciju pre svega u svrhu učenja, dopunjavanja i obogaćivanja sopstvenog znanja ali ne valja kada se oslone samo na taj način učenja. Ako puste da mašine sve rade umesto njih neće biti u stanju da na pravi način steknu potrebna znanja i veštine, a to je prirodnim putem, naglašava profesorka Krstić.
Iako veštačka inteligencija kao oblast računarstva koja razvija sisteme sposobne da uče, zaključuju i rešavaju problem na način koji oponaša ljudsku inteligenciju – to ipak nije ljudski mozak i ljudska inteligencija kategorična je dr Ksenija Trajković, iskusna doktorica specijalistkinja iz oblasti neuropsihijatrije koja se svakodnevno sreće sa različitim vrstama zavisnosti i poremećaja u ponašanju mladih kroz praksu, radeći u Domu zdravlja Magnet MD Vranje.
Sve sagovornice se slažu da dobrobit od korišćenja veštačke inteligencije u mnogo meza visi od nivoa korišćenja i to ne sme nikako da bude u opsegu od 100%. Pogled oči u oči znači mnogo i bitan je za razvoj mentalnog zdravlja – saglasne su sve tri.
Zbog preteranog korišćenja modernih tehnologija gube se kontakti u porodici, dolazi do razilaženja u najosnovnijim vezama između dece i roditelja i ovakvi odnosi se neminovno prelivaju na društvo ali oni idu i u suprotnom smeru: od društva ka porodici. “Dešava se i to da kognitivne funkcije doživljavaju pad, mozak se “ulenji” i onda su to vrlo ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.” – objašnjava dr Ksenija Trajković.
“U trenucima kada je mladoj osobi neophodna pomoć najadekvatnije bi bilo potražiti savete stručnih radnika koji su edukovani za pružanje takve vrste pomoći.” – zaključuje Jelena Kostić, psihološkinja u Zdravstvenom centru Vranje naglašavajući da veštačka inteligencija kao tekovina savremenog društva bude način da se obogate iskustva i steknu nova znanja a ne pomoć u rešavanju intrapsihičkih konflikata posebno u fazama razvoja.
