Osnovni sud u Beogradu odbio je tužbu Stevana Stojanovića, direktora fudbalske reprezentacjje Srbije kojom je traženo da aktuelni ministar Novica Tončev na ime povrede časti i prava ličnosti isplati iznos od 750.000,00 rsd i obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.750,00 rsd.
„Presuda Osnovnog suda u Beogradu je dokaz da su istina i pravda ovog puta pobedili. Ova presuda je konačna potvrda da su moje reči temeljene na činjenicama, a ne na uvredama. Javnost je dobila pravu sliku o nenormalnim ciframa koje se troše na rukovodstvo fudbalske reprezentacije, na lične apetite, a ne na ulaganje u srpski sport. Neodgovorno rasipanje novca građana Srbije je sada jasno izloženo svetlu istine!
Više puta sam tražio od uprave Fudbalskog saveza Srbije da prikaže tokove novca i enormne premije za plasman reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Kataru, kao i primanja članova Izvršnog odbora, rukovodstva, selektora, sportskog direktora. Nikada od njih nisam dobio odgovor, ali se ispostavilo da su moje tvrdnje o milionskim iznosima koje su uzeli Piksi, Šurbatović, Dika i finansijska direktorka tačne.
Ovo je pobeda pravde, odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim sredstvima.
Nadam se da će ova presuda poslužiti kao primer svima da se istina uvek isplati, a hrabrost i borba za pravdu uvek donose pobedu! Građani Srbije zaslužuju da se njihov novac troši odgovorno i transparentno, a ja ću nastaviti da se borim za njihova prava i interese sa istom strašću i odlučnošću kao i do sada. Za mene je pravda zadovoljena i uložena novčana sredstva ću donirati u humanitarne svrhe – istakao je ministar Novica Tončev.
Žene na selu su izložene različitim oblicima diskriminacije. Od njih se očekuje da budu majke, domaćice, da rade u polju i druge poslove na selu.
Prema statističkim podacima samo 17 odsto žena su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva, a većina je starija od 65 godina. Prema različitim istraživanjima, žene na selu rade u domaćinstvu, bave se stočarstvom, stvaraju novac i unose ga u kućni budžet, ali ne ostvaruju prava na penzioni staž, jer je uobičajeno da se on uplati na vlasnika gazdinstva, ali to uglavnom nije žena.
Glavni problem poljoprivrednica je što ne ostvaruju sva svoja prava iz oblasti rada, kao preduzetnice, jer preduzetnice mogu da ostvare svoja prava, dok poljoprivrednice ne, zbog raznoraznih “rupa u zakonu”, koje se tumače, kako kome odgovara. Tek od prvog jula 2018. godine na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poljoprivrednice na selu imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo.
Pedeset posto žena je prezaposleno i nemaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Poljoprivrednice ne ostvaruju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. U najtežem položaju su one najstarije, jer žene na selu imaju veliko znanje, kapacitete i iskustva u upravljanju domaćinstvom, za razvoj starih zanata, seoskog turizma i delatnostima u koje mogu da se uključe i mlade žene na selu.
S druge strane,postoje I žene iz obližnjih sela koje su zaposlene puno radno vreme. Dragica Petrović iz Zaguženja kod Surdulice radi u jednoj fabrici u okolini Surdulice u tri smene. Ona je majka troje maloletne dece od kojih je najmlađe staro svega dve ipo godine. Pored toga,Dragica se bavi poljoprivredom,stočarstvom ali I svim kućnim poslovima koji se očekuje od jedne seoske domaćice.Na pitanje da nam prepriča jedan svoj dan,Dragica odgovara:
“Spavam svega 4 sata. Moj dan zavisi od smene na poslu. Recimo,kada radim popodnevnu smenu,što je od 14h do 22h to izgleda ovako. Ustajem oko pola pet ujutru. Pospremim kuću,zamesim hleba ,nahranim I pomuzem stoku,zalijem baštu…Nakon toga sakupim jaja,stavim da skuvam mleko I pravim domaći sir…napravim deci doručak. Deca su mi stara 6,4 i dve ipo godine. Ustaju oko 8h.
Nakon doručka sledi ponovno raspremanje i priprema ručka. U međuvremenu,slažem drva jer se kod nas loži I leti I zimi kako bismo uštedeli struju jer bukvalno koristimo šporet po ceo dan. Obavezno napravim deci I neku manuju poslasticu. Već bude podne i završava ručak i spremam se za posao jer putujem autobusom. Ostavim deci i mužu koji radi od 07h do 19h ručak. Uveče se s posla vraćam oko 23h.
Prljavo posuđe i svi kućni poslovi nastali tokom dana na mene čekaju. I tako svaki dan. Nedeljom ne radim ali je nedelja dan koji provodim u polju. Nijedan posao mi ne pada teško osim što kao majka ne mogu da se posvetim deci I igram igre sa njima,već ispada da samo tehnički brinem o njima. Ali šta ću,život je takav”…kaže Petrovićeva.
