Usklađivanje rada i roditeljstva
Kako u Srbiji funkcioniše usklađivanje rada i roditeljstva? Imaju li roditelji dovoljno vremena da se posvete svojoj deci, i pored poslovnih obaveza i prekovremenog rada? Predstavnici Udruženja „CIRS“ i pojedini stručnjaci jednoglasno poručuju da su svakodnevne poslovne navike roditelja dosta uticale na promenu porodičnog života.
Pre koronavirusa, rad od kuće je bio nezamisliv. Iako se nekim roditeljima na prvi pogled učinilo da će zbog toga imati više vremena da se posvete deci, poslovne obaveze su u nekim profesijama pokazale suprotno. Pojedini roditelji upozoravaju da usklađivanje roditeljstva i poslovnih obaveza nije bilo lako ni pre pandemije, jer mnogi često rade prekovremeno.
„Čini mi se postali smo tehnički roditelji, toliko vremena imamo da neke stvari koje znamo da moramo da odradimo to je briga o detetu – da li je sito, da li je bilo dobro u školi, ako je bolesno da mu pomogne čovek da ozdravi, a za sve one neke sitne radosti koje stvaraju roditeljstvo i čini – da razgovaramo, da naučimo da pričamo, da naučimo da verujemo jedni drugima, da se poveravamo, za to nemamo vremena“, kaže Marina Stojnev iz Udruženja CIRS
S druge strane,kada su u pitanju žene iz vulnerabilnih kategorija,situacija je još komplikovanija. Žene na selu,pored poslovnih obaveza I usklađivanje rada i roditeljstva,neretko moraju da se bave i poljoprivredom,dokse kućni poslovi svakako podrazumevaju.
Ukoliko je zastupljeno I stočarstvo,to je još samo jedna obaveza više za koju se od žene na selu očekuje da je ispuni. Mi smo se bavili istraživanjem položaja žena na selu i usklađivanjem bilo koje vrste rada I roditeljstva I evo zaključaka do kojih smo došli:
Položaj žena na selu je rezultanta položaja žena u jednom društvu u celini, položaja poljoprivrede kao ekonomske grane, globalnih ekonomskih procesa koji na određen način pogađaju poljoprivrednu proizvodnju, demografske situacije u kojoj se nalazi seosko stanovništvo, položaja seoskih područja u odnosu na urbane, ekološke situacije seoskih područja, nivoa razvijenosti i prihvatanja tehnoloških promena, kao i odnosa većinskih i manjinskih zajednica.
Takođe, položaj žena na selu se menja kao rezultanta različitih strategija koje država implementira. Otuda proizilazi da je promena njihovog položaja na bolje moguća jedino uz složen sistem intervencija rodnih politika, u skladu sa razvojnim politikama.
Većina mera socijalne politike u okviru postojeće zakonske regulative usmerena je prvenstveno na rađanje dece, ali ne u dovoljnoj meri i na obezbeđivanje podrške porodicama tokom dužeg perioda odgajanja dece.
Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza nije isključivo pravna kategorija, već odgovornost treba da bude i na lokalnoj samoupravi i poslodavcima, jer su zaposleni važan resurs svake kompanije, a odnos poslodavaca i zaposlenih je pre svega – odnos poverenja“ smatraju stručnjaci sa kojima smo razgovarali.
Marina Stojnev,koordinatorka na projektu kaže da je projekat podržalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i da je veoma značajna tema koju ćemo obrađivati do kraja trajanja ovog projekta.
