Predstavnici sportskih ribolovaca Leskovca, Vranja, Surdulice, Crne Trave, Vladičinog Hana i Vlasotinca, danas su na ribarskom području PIO Vlasina (Vlasinsko jezero) izrazili svoje nezadovoljstvo zbog najavljenog, od danas izlovljavanja soma iz ovog jezera.
U pitanju je, kako kažu, plansko izlovljavanje od 5 tona, a sve u cilju zaštite drugih vrsta riba kojima se navodno som hrani.
Izlovljavanje vrše profesionalni alasi, mrežama, od danas, pa do daljnjeg, dok se ne izvadi pomenuta količina ove ribe.
“Prvi razlog je taj što bi izlov imao smisla da se na jezeru nisu vremenom javili drugi problemi i činioci koji ugrožavaju i desetkuju riblji fond, a to su ljudi (ribokradice) i koromrani (ptice koje na dnevnom nivou pojedu količinu ribe u svojoj težini, 2-3kg ribe). Jezero je prenapadnuto krivolovcima, kontrola krivolova je svedena na minimum od strane ribočuvarske službe, mreže se postavljaju svakodnevno godinama i na ovaj način riba desetkuje.
Takođe, ogromna populacija kormorana koja je naselila Malo i Veliko ostrvo, i koja je opustošila i ozbiljno ugrozila floru na ostrvima svojim izmetom, svakodnevno hraneći se ribom, najozbiljnije štetu i opustošuje riblji fond. Ova populacija kormorana na jezeru, na dnevnom nivou pojede između jednu i dve tone ribe! Ljudskim faktorom (prekomernim izlovljavanjem) uništeni su Amur, šaran, linjak… Kada nema Amura, količina podvodne trave kojom se ova riba hranila postaje veća, pa se temperatura vode znatno diže, a biodiverzitet totalno menja, pa je i opstanak pastrmke na jezeru vrlo upitan. Imajući u obzir ove podatke, svesni smo da se cela struktura ribljeg fonda i jezera godinama menjala, pa i sama selekcija ribljeg fonda”, navode ribolovci.
Kako dodaju ribolovci koji su protestovali, na jezeru su opstale krupne ribe i ribe grabljivice.
Ako već nemamo više mogućnosti da pecamo šarana, amura i slične ribe, zašto onda ne promeniti “strukturu sportskog ribolova na jezeru i sve resurse zameriti na pravljenju već prirodno moćnog revira za pecanje velikih grabljivica iz čamca i sa obale, raznoraznim tehnikama. Drugi apsurd na koji smo tražili odgovor je akt koji je donela pio Vlasina pre tri godine, kojim se zabranjuje pecanje soma na živi mamac u cilju zaštite soma od prekomernog ulova… a onda tog istog soma žele da izlove mrežama u količini od 5 tone. Apsurd. Vrlo brzo smo shvatili da su pripremne faze za izlovljavanje u toku, ali da se niko od nadležnih ne pojavljuje zbog našeg prisustva, zbog čega smo pozvali upravnika pio Vlasine i tražili hitan sastanak zbog ovog problema”, dodaju.
Nakon simboličnog protesta na Vlasinskom jezeru otišli su u Surdulicu gde su postavili konkretna pitanja i “dobili ne tako jasne odgovore i prebacivanja odgovornosti sa jednih na druge”.
“Naime, krivolov ne mogu da reše, po njihovim rečima, nego krivolovom bi po njihovim rečima trebali da se bave ribolovi koji uredno plaćaju dozvole, jer oni koji su plaćeni to da urade, nemaju očigledno ni volje, ni sredstava ali ni ljudskih resursa da to spreče. Kormorani su zakonom zaštićena vrsta na zaštićenom području, koja po proceni PMF Fakulteta, ne ugrožava riblji fond na toj površini vode, ali mi smatramo da je ovo samo opravdanje za striktno pridržavanje zakonu, jer je ptica zaštićena od odstrela.Problem sa živim mamcima koji su zabranjeni za lov soma na jezeru je u tome što se time lovi veća količina soma?! Objašnjenje nismo razumeli najjasnije, jer oni upravo žele da izlove 5 tone soma”, ističu ribolovci.
Kako navode, glavni problem je u tome što je PMF prošle godine izvršilo probno izlovljavanje i ispitivanje količine soma na ovoj površini vode.
“Imamo razloga da verujemo, da je to urađeno po nalogu upravnika Pio Vlasina, koji nam je sve vreme uporno forsirao priču o značaju poribljavanja jezera šaranima od 1-1,5kg. On podržava procenu Fakulteta da soma treba desetkovati, iako je i sam svestan da su ogroman problem i kormorani i da se “problem” sa predatorima u vodi ovako neće rešiti, jer će ih uvek biti, a ti šarani koje planiraju da puste od para koje uzmu od izlovljenih somova (20-30000€), upitan je njihov opstanak baš iz razloga jer se problem kormorana ne rešava, problem predatora ne rešava… ali ni problemi sa ribokrađom, pa verujemo da od ovih šarana ništa neće ni ostati. Jedina uteha je ta, što će ovo izlovljavanje biti sprovedeno, kako kažu, samo ove godine. I sada… umesto da pravimo lep revir za grabljivice od 5-10-20-50-70kg, oni to izlovljavaju, da bi onda ribom koja odavno ne postoji u jezeru porubljavali jezero”, naglašavaju.
Oni navode da je ovo jedan začarani krug, iz koga trenutno ništa dobro i konstruktivno ne može izaći.
“Dobili smo obećanje, da ćemo u doglednom periodu održati tribinu sa profesorima i istraživačima sa PMF-a, i da ćemo tada moći da postavimo pitanja na koja želimo dugoročne odgovore. Ovo što će se dešavati u narednim danima, ostaviće ogroman i neizbrisiv trag na Vlasinsko jezero, koji će da se oseti u godinama koje su pred nama”, zaključuju.
Ipak, kako tvrde, 5 tona somova će biti ubijeno i trajno izolovano iz jezera.
Sonja Stojanović iz Surdulice ima 23 godine a od svog rođenja imala je sklonosti za likovnu umetnost tako da je sa šest godina počela da samostalno slika na papiru i krene u privatnu školicu.
Ovde je bila sve do završetka osnovne škole, kako bi razvila rekreativnost kao produkt samostalnog rada i talenta.
Sa 18 godina odlazi u Beograd gde upisuje meteorologiju na fizičkom fakultetu koji završava na vreme.
Kako sama kaže žao joj je što je imala manje vremena za svoju veliku ljubav kao što su slike. Ovih dana boravila je u
Surdulici a onda se vratila za Beograd gde inače provodi više vremena pokušavajući da dođe do posla meteoroga, i mogućnosti da se više posveti umetnosti.
Tamo joj je i veći broj slika, a oni koji su posletnjih godina gledali Sonjine slike na platnu kažu da je priroda njoj dala izuzetan talenat.
Akrilno platno, grafika, uljani pasteli, gvaš, i papir sve je to materijal sa kojim i na kome ona izuzetno radi zadivljujući prijatelje likovne umetnosti.
Do sada nije učestvovala ni na jednoj izložbi i volela bi da realizuje sopstvenu.
Novi podaci Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim platama u julu pokazuju da Surduličani zarađuju u proseku 64.637 dinara, dok je prosečna plata na teritoriji Grada Vranja nešto manja i iznosi 64.189 dinara.
Tu se javlja jaz između zarada na teritoriji Gradske opštine Vranje i Gradske opštine Vranjska Banja, jer u Vranju ljudi zarađuju prosečno 64.271 dinara, dok Banjčani imaju platu manju za oko 3.000 dinara, odnosno 61.049 dinara.
Od Vranjanaca više zarađuju i stanovnici Vladičinog Hana, gde je prosečna zarada u julu iznosila 64.305 dinara.
Trgovište je jedina od preostalih opština u kojoj zarade nisu manje od 60.000 dinara, sa prosečnom zaradom za 366 dinara većom od ovog iznosa, odnosno 60.366 dinara.
Bosilegrad, Bujanovac i Preševo i dalje su na neslavnim poslednjim mestima, jer u Bosilegradu zaposleni ljudi zarađuju u proseku 59.851 dinar, u Bujanovcu 58.965 dinara, dok su prosečne plate u Preševu svega 55.917 dinara.
Malobrojni ljubitelji fudbalske igre, računajući ovde i decu, imali su u vidu da će prošlog petka 22.09. u okviru devetog kola Super lige Srbije na gradskom stadionu u Surdulici gledati derbi juga Srbije između domaćeg Radnika i niškog Radničkog sa dosta dopadljivim i neizvesnim krajnjim rezultatom.
Nažalost, razočarali su se jer nisu videli ništa od onoga što su očekivali s obzirom da se utakmica završila nepopularnim ishodom od 0 : 0.
Sa druge strane propratili smo jednu predivnu scenu pred početak utakmice. Naime, FK Radnički ne zaboravlja svoje legende.
Oni su uručili Stojadinu Petroviću Šoletu poklon u vidu dresa sa brojem 11, koji je lično nosio za igračkih dana kad je nastupio preko 100 puta kao prvi fudbaler u bivšoj SFRJ koji je kao dribler koristio popularnu biciklu.
Bilo je to sedamdesetih godina prošlog veka. Šole je svom klubu zauzvrat poklonio vredne slike sa utakmica iz njegove privatne arhive koje će ubuduće krasiti klupske prostorije niškog Radničkog.
Šole je igrao fudbal od 16 – 38 godine i to pored Radničkog, za Čelik iz Belog Polja ( preko 300 utakmica), za Dubočicu iz Leskovca ( preko 100), za Radnik ( preko 100 ), i za Kosanicu iz Kuršumlije ( 50 ).
Turistička ponuda zaštićenog područja Vlasine od danas je bogatija za 47 kilometara obnovljenih i uređenih planinarskih staza.
U saradnji sa Planinarskim savezom Srbije obnovljene su postojeće planinarske staze koje vode ka vrhovima Čemernik i Vrtop, a napravljena je i jedna nova, turističko-edukativna staza.
Postavljeno je više od 80 informativnih tabli, koje na prijemčiv i interaktivan način posetioce upoznaju sa retkim, zaštićenim i autohtonim vrstama biljaka i životinja na području Vlasinskog jezera.
Staze su obnovljene i uređene zahvaljujući inicijativi „Vlasina čista ljubav“ koju zajednički realizuju Koka-kola (Coca-Cola) sistem i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa partnerima.
Značaj ove inicijative za razvoj lokalnog kraja prepoznali su i institucionalno podržali Opština Surdulica, Turistička organizacija opštine Surdulica, kao i Kabinet ministra za razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Kako je rečeno na početku najveće pešačke manifestacije u Srbiji, Rosa Dan pešačenja, čija je centralna manifestacija održana baš na Vlasini, cilj inicijative „Vlasina čista ljubav“ je unapređenje ekonomskog i društvenog razvoja područja Vlasine, uz očuvanje životne sredine.
Staze na Vlasini će u narednom periodu biti digitalizovane, a posetioci će moći da ih istraže putem onlajn platforme Staze Srbije.
Ministar za razvoj nedovoljno razvijenih opština Novica Tončev kazao je danas, otvarajući Rosa dane pešačenja, da
Vlada Srbije želi da razvija ovakve destinacije kao što je Vlasina, koja je, kako je naglasio, ostala čista, ekološki zdrava sredina.
On je zahvalio kompaniji Coca-Cola sistem jer je uvidela da ovakva područja treba razvijati.
Generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija Svetoslav Atanasov kazao je da su 47 kilometara obnovljenih i uređenih staza na Vlasini mnogo više od mogućnosti za šetnju i rekreaciju.
„Uveren sam da ovim stazama zajedno otvaramo mogućnosti za brži i snažniji ekonomski razvoj Vlasine. Kada vidim ovoliko zaljubljenika u prirodu na jednom mestu, više sam nego siguran da zajedno možemo dostići svaki vrh, prevazići svaki izazov i podržati lepšu budućnost za ovaj izvanredni predeo, kazao je on.
Atanasov je dodao da je Coca-Cola u realizaciju projekta Vlasina uložila dosta truda i ljubavi i da kroz njega pokazuje koliko je ta kompanija odgovorna jer istovremeno radi na razvoju društvene zajednice i očuvanju životne sredine.
Vršilac dužnosti zamenica stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Bojana Balon kazala je da održivi, odnosno domaćinski turizam, podstiče lokalni ekonomski razvoj, pri tom vodeći računa o zaštiti prirode i očuvanju lokalne kulture i tradicije.
„Renovirane staze ce privuci više posetilaca na Vlasinu, što će podstaci i razvoj malih i srednjih preduzeca od ugostitelja do proizvođača autentičnih suvenira“, kazala je ona.
Balon je istakla i da se unapređenjem turističke ponude Vlasinskog jezera na održiv način, zajedno sa Coca-Cola sistemom u Srbiji, nacionalnim i lokalnim partnerima, doprinosi daljem ekonomskom i društvenom razvoju ovog dela Srbije, kao i poboljšanju kvaliteta života ljudi.
Stazama Vlasine je u organizaciji Planinarskog saveza Srbije, šetalo više od 500 posetilaca i zaljubljenika u prirodu, među kojima je bilo 350 devojčica i dečaka školskog uzrasta iz gradova jugoistočne Srbije.
Slogan ovogodišnjeg Rosa Dan pešačenja je „Korak bliže zdravlju“ i ova manifestacija pokrenula je na fizičku aktivnosti više hiljada građana, na ukupno 93 lokacija u 62 grada Srbije.
Predsednik Planinarskog saveza Srbije Iso Planić kazao je da je Rosa Dan pešačenja, dan kada se želi inspirisati i pokrenuti Srbija da živi zdravije i da kod građana podigne svest o aktivnom i redovnom pešačenju kao osnovnom preduslovu neophodnom za očuvanje zdravlja.
„Cilj manifestacije je i socijalizacija i razvoj turističkih potencijala kroz uređenje i eksploataciju uređenih pešačkih puteva u Srbiji, rekao je on.
Projekat „Vlasina čista ljubav“, pokrenuo je Coca-Cola sistem 2021. godine sa ciljem da osnaži turističke potencijale ovog kraja, gde se nalazi punionica Rosa vode i u prvoj godini inicijative obezbeđena je edukacija za 11 ugostitelja iz vlasinskog kraja, kako bi postali konkurentniji i profesionalizovali svoju turističku ponudu.
U 2022. godini, partnerstvom sa UNDP, započeta je druga faza inicijative uređenjem planinarskih staza na Vlasini.
